Filatelista

ratnom zanošu želeo ovekovečiti i He misleći toga časa da mač ima dve oštrice i da će taj dokumenat u budućnosti dobiti drugo značenje.

B. N.

NEREGISTROVANA DOPISNICA BUGARSKE IZ 1919.

Kada se posmatraju kataloške obrade balkanskih zemalja onda se može za dopisnice Bugarske slobodno dati karakteristika da su u proseku zahvalan materijal za sakupljanje, jer se smanjuju uglavnom primerci česti ili srednje teški po kataloškim ocenama. Naravno da ovde nije reč o dopisnicama Istočne Rumelije. Nešto težu grupu svakako čine izdanja dopisnica iz vremena rata. Po završetku Prvog svetskog rata došlo je 1919. godine do povišenja nominalne vrednosti od 5 stotinki na 10 stotinki za unutrašnji poštanski saobraćaj za dopisnice. Takođe je došlo do izmene vrednosne oznake (poštanske marke), koja je do tada nosila lik vladara (Ferdinand) sa crtežom grba (Lav). Papir Je i kod prvog posleratnog izdanja još uvek loš i srećemo ga u dve osnovne boje siva i svetlozelena.

U vreme prelaska na novu cenu u martu mesecu 1919. godine postoji jedno pomoćno (provizorno) izdanje koje do danas nije bilo registrovano u katalozima (dr Ašer i drugi autori). Naime radi se o dopisnicama izdanja 1915. godine ma belom tankom papiru koja je u tzv. zajJedničkom izdanju. Štampana je u sivocrvenoj boji sa vrednosnom oznakom (poštanskom markom sa likom kralja Ferdinanda, sa prosto-

rom za adresu pošiljaoca levo vertikalno i sa grbom u visini naslov-

15