Filatelista

ФИЛАТЕЛИСТА РТС АТЕГТЗТА

ČASOPIS SAVEZA FILATELISTA SRBIJE

JUN e 1972.

МОЖЕ ЛИ САВЕЗ ДА СНАБДЕВА ЧЛАНОВЕ НОВИМ ИЗДАЊИМА МАРАКА ПТТ ЈУГОСЛАВИЈЕ>2

Председник Савеза филателиста Србије Давор Соколић од 1969. непрекидно конктактира надлежне руководиоце, од предузећа ПЛТ саобраћаја до ЗЈПТТ, са циљем да се једном реши питање снабдевања филателиста маркама сопствене земље. Пошто сваки од надлежних показује „разумевање" за домаће филателисте, добра воља и обећања још никада нису изостали, Координациони одбор предузећа ПТТ саобраћаја са подручја Србије 30. марта 1970. одлучио је да се члановима СФС омогући куповина по две серије од сваког издања. Да би онемогућио разне малверзације са уписом деце, Савез је узео у обзир примедбе Поште, и симболичну чланарину омладине приближио сразмери одраслих.

Договори и одлуке су на снази, нико их не негира, или код такозваних критичних серија, предузеће ПТТ саобраћаја нам не испоручује по две серије, јер им „разрез" Бироа за поштанске марке и издавачку делатност ЗЈПТТ то не дозвољава. Нема ваљда више ни једног директора, заменика, помоћника или референта од предузећа до Заједнице, кога са тиме нисмо поново упознали. Сваки од њих нас је „разумео" и обећао да се то више неће поновити, да би одмах иза тога наступило ограничење, јер имају обавезе према иностраном купцу, али да ће водити рачуна и о домаћим филателистима.

Нема ниједног филателисте који није инсистирао унапред да му се обезбеде блокови и серије посвећене рођендану друга Тита, имајући у виду да се ради не само о нашем Председнику, већ и о грађанину света. Верујући да бар у овом случају нећемо бити изиграни, није нам ни падало на памет да ће нам се доделити по један блок и ћоше другог на сваког члана, као да су код нас колективне а не појединачне збирке.

„Да ли неког -код нас у Југославији треба у то убеђивати, да онај који не поштује своје људе и своје тржиште, неће много бити поштован ни ван наше земље2 Да ли заиста неком треба доказивати каква је то национална срамота да молимо филателисте у Немачкој и Италији да нас снабдевају серијама наших најновијих марака2 Да ли неко жели да нас на овај начин провоцира да путем штампе доказујемо да се те марке које су отишле, како се то популарно каже „за девизе", продају на велико у Југославији за наше динаре2 Ми таквих доказа имамо, а надамо се да их имају и одговорни за штампање и дистрибуцију марака, као што се надамо да ће се кад тад окренути према својим филателистима и свом тржишту.

Душан Главоњић 1