Filatelista

СТОГОДИШЊИЦА РУСКЕ ДОПИСНИЦЕ И ПРВЕ ДОПИСНИЦЕ ЋИРИЛИЦОМ У СВЕТУ

Прва дописница у свету изашла је у Аусрији 1. октобра 1969. године. Свет је брзо прихватио ову новину. Царска Русија била је девета земља у свету која је усвојила ову новину 1. јануара 1872. године. Уједно је то била прва дописница у свету штампана словима ћирилице. Годину дана касније у Кнежевини Србији појавиће се прва доприсница у овој маленој земљи Балкана, као прва у једној независној балканској земљи, а годину дана пре Велике Британије и исте године када се појављују прве дописнице у Француској и Јапану и истовремено као друга дописница ћирилицом у свету. Овом приликом у оквиру овог јубилеја најенергичније захтевамо да се наш наступајући јубилеј обележи једном пригодном доприснипом, а апелујемо да се покрене заједничка акција за одржавање једне националне изложбе марака и целина уз помоћ југословенске поште.

Пошта СССР обележила је јубилеј прве дописнице Русије пригодном доприсницом Прве дописнице у Русији имале су име Откриотое писмо, као што је и случај био у Србији где су имале име Саобраћајна карта. Прву серију руских дописница чиниле су две вредности: 3 копејке смеђе, за градску (локалну) пошту и 5 копејки зелена за међуградски саобраћај. У исто време је била у течају и дописница без вредносне ознаке (на коју се лепила марка), која се може уврстити у претече, иако је била у течају више од једне деценије, паралелно са већ издатим доприсницама, Изузетак првих дописница у Русији везан је за владу цара Александра П, тог истоРијски опречног цара који је у историји Бугарске Ослободилац, у историји Пољске угњетач под чијом владавином се спроводи аграрна реформа, као напредна мера у феудалној Русији, али као пример с друге стране лоше спроведене реформе.

ГРЕШКЕ НА НАШИМ МАРКАМА

На пригодном издању марке вредности од 1,25 Дин. издате поводом 700-тодишњице статута Дубровачке Републике, нашао сам неколико интересантних типских грешака, које се понављају неколико или више пута. Овде ћу навести неколико карактеристичних грешака.

1. — На целом табачићу почетно латинско слово текста „Т", код свих девет марака, нема плаву боју, што је настало услед померања слике. На овом табачићу налази се, на свакој марци, бела линија лево поред црвене ивице „вињете" са Св. Влахом.

2. — На појединим маркама и табачићима, услед померања боје, цифре 1.25 нису испуњене тамном златно-жутом бојом, што је нормалан случај, већ су више или мање беле.