Filatelista

СЕРИЈА ПРИГОДНИХ ПОШТАНСКИХ МАРАКА „200 ТОДИШЊИЦА ПОЧЕТКА СЕЉАЧКИХ БУНА У СЛОВЕНИЈИ И 400-ТОДИШЊИЦА ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКЕ СЕЉАЧКЕ БУНЕ"

Поводом прославе ових значајних јубилеја у словеначкој и хрватској историји, Заједница југословенских ПТТ издаје две пригодне поштанске марке у вредности од

2.00 дин. Крсто Хегедушић — БИТКА КОД СТУБИЦЕ тираж: 1,800.000 6.00 дин. Гојмир Антон Кос — БИТКА КОД КРШКОГ тираж: 210.000

Први почеци сељачких буна у Словенији датирају од пре 500 година, док је прва већа буна словеначких сељака била у Корушкој 1478. године. То је у исто време и претходница највеће класичне сељачке буне, не само код Словенаца него и код свих Јужних Словена, од 1515. године, назване у историји „Словеначка сељачка буна".

Међу највеће сељачке буне тога периода спада и хрватско-словеначка сељачка буна из 1573. године, која је трајала од 28. 1 до 9. 11, везана за име Матије Гупца, а од које нас одваја тачно 400 година. Као мотиви на маркама коришћена су уметничка дела југословенских сликара, која представљају прву и задњу борбу хрватских и словеначких побуњених сељака са плаћеничком војском 1573. године и то: битка код Кршког 5. П и велика битка код Доње Стубице 9. П исте године.

Графичка реализација марака дело је академског сликара из Београда, Андреје Миленковића.

Марке су штампане у швајцарској штампарији НеПпо Сошгуо1ајег 5. А., Га Сћаих-де-Еопда5, у техници 5-бојне хелиогравуре, а у табацима од 9 марака. Табачићи задње вредности су нумерисани.

Формат: марке 35,96 х 51,46 мм слике 32,50 х 48,50 мм

Зупчање: чешљасто 1 3/4

Датум пуштања у продају: 29. јануар 1973.

Истога дана Биро за поштанске марке и издавачку делатност постиће у продају пригодан коверат по цени од 2.00 динара.

„100 ТОДИШЊИЦА РОБЕЊА РАДОЈА ДОМАНОВИЋА"

Поводом 100-годишњице рођења српскога сатиричара Радоја Домановића, Заједница ЈПТТ издаје пригодну поштанску марку у вредности од:

0.80 дин. тираж: 1,000.000

Радоје Домановић (1873. село Овсиште код Крагујевца — 1908, град) један је од најпознатијих сатиричара српске књижевности. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а историјско-филолошки одсек Високе школе у Београду. Књижевним радом почео се бавити још