Filatelista

којој је седиште, чији би Савез давао по 2 члана (председника и секретара). Напоменуто је да представник Савеза републике, који је у Управном одбору Савеза филателиста Југославије, чак не мора увек бити једно лице (за цео мандатни период) већ на састанке може долазити, према природи посла о коме се говори, једанпут једна а други пут друго лице. Са овим се управо истиче то да одговорност за свој рад у Савезу филателиста Југославије преузима републички Савез у целини а не само једно лице које је из тог Савеза делегирано. Седиште Савеза ишло би по мандатном периоду од 3 до 4 тодине из републике у републику и тако би након 3 до 4 године увек имали новог председника и новог секретара. Овакав састав извршног тела Савеза, ако се он усвоји, има и неке своје практичне и веома корисне новине: прво што би то уствари био Савез Савеза и што би то било огледало активности сваког Савеза оснивача односно члана а не сопствено огледало овог тела; друго је такође важно да једна те иста лица у својству председника, секретара, комесара, покласира и како се све не називају немогу више од једног мандатног периода бити једна те иста лица. Уз то долазимо до закључка да ово тело неби имало никакве потребе да одржава годишњу или трогодишњу Скупштину, из простог разлога што то чине Савези који га оснивају. На овај начин се губи могућност надгласавања према кључевима за број делегата и што је најважније Савези се не излажу трошковима дневница и превоза делегата.

Имовина Савезног савеза:

М овом случају други органи, као на пример надзорни одбор нису потребни, јер Савез Југославије неби имао н“какву своју имовину па самим тим ни новчана средства. Тако на пример трошкови администрације сносио би Савез који је за наредни период примио мандат седишта Савеза. Трошкове чланова Управног одбора, који долазе на састанке Управе сносили би Савези које они представљају, односно који их делегирају. Ако се има у виду да у току године могу бити 2 до 3 а некада и више састанака и да републички Савези треба да плате превоз и дневнице за своје представнике, што домаћин, где је седиште Савеза не чини, онда је сасвим логично да домаћин та средства може употребити за трошкове администрације Савезног савеза и евентуално, ако је некада потребно платити и неко путовање за послове које треба обавити ван места седишта Савеза. Ако дође до плаћања чланарине код Међунаролне филателистичке организапије, она ће се пазрезивати према броју пријављених чланова, па и у том случају Савезном Савезу нису потребна нека своја новчана средства, јер и та обавеза аутоматски постаје обавеза сваког Савеза према броју пријављених чланова.

Имало се на уму да ће доћи до конкретних акција, које ће изискивати и посебне трошкове, као на пример организација Југословенске филателистичке изложбе. У таквим случајевима је јасно да то филателистичке организације из својих средстава не могу финансирати и да се то једино може урадити уз помоћ друштвено политичких организација и ЗЈПТТ. Ако до такве акције и средстава дође. онла би то ралила посебна група. а надзор над трошењем срелстава обављао би Надзорни одбор и САК Савеза на чијој територији се ова акција изводи. Чак и у овом случају објективно Савез филателиста Југославије не мода да има било какве друге органе, изузев једно тело, тј. Управни одбор,

2