Filatelista

ФИЛАТЕЛИСТА FILATELISTA

ЧАСОПИС САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ

МАРТ — АПРИЛ 1974. • БР. 150 —__________________- - — — — đ— II ı IT ———

ГОДИШЊА СКУПШТИНА СФС

У Београду је у Дому омладине 24. фебруара 1974. године одржана годишња скупштина Савеза филателиста Србије, на којој су учествовала 92 делегата и више гостију из свих филателистичких друштава Србије и Савеза филателиста Војводине.

Извештај председника Савеза, Статут и Друштвени договор, раније су умножени и послати делегатима и они се на Скупштини нису читали али је и поред тога било исувише извештаја за читање, што је одузело доста времена и смањило могућност да више делегата дискутује. То је сигурно једна од слабих тачака организатора. Скупштине, која се понавља из године у годину, и крајње је време да се она заувек елиминише. Делегати друштава долазе на Скупштину да изнесу своја искуства и нешто науче Од Аругих, што је свакако далеко важније од голих цифара и јалових фраза.

Измене Статута. У образложењу је истакнуто, а то је на Скуп штини једногласно прихваћено, да је крајње време да сеиу Савезу филателиста Србије примени друштвено самоуправљање. У измени Статута посебно се истичу две одредбе:

1. Јавност у раду. Ова одредба Статута , поред уводне напомене шта она све обухвата, посебно прецизира и начин како се она спроводи, са чиме обавезује самоуправне органе Скупштине да сву своју активност и пословање учине доступним не само својим друштвима, већ свима члановима Савеза и широј јавности, односно грађанима који су заинтересовани за филателију и њене организације. 2. Друштвени договор, који су потписали Савез филателиста Војводине и филателистичка друштва са територије СР Србије, без САП, омогућио је да Савез филателиста Србије настави са радом, као виши облик филателистичке организације, а самим тим изменио и неке битне делове Статута. Годишња скупштина ће се у будуће одржавати сваке године и она ће одобравати план рада, завршни рачун и друга пословна документа. Скупштину ће сачињавати делегати друштава, потписника Друштвеног договора, без обзира на бројно стање чланова. На овај начин се пружа могућност сваком друштву да равноправно учествује у одлучивању.

Мместо досадашњег Управног одбора, који је у правом смислу речи управљао 2 до 3 године, бира се Извршни одбор, који ће, како му и следује, извршити задатак Скупштине и полатати још рачуне сваке године, У Статуту је истина предвиђено да мандат Извршног одбора траје 2 године, јер се сматрало да је то ипак неки период