Filatelista
4. Годишња скупштина ће се заказати за март или април 1976. године с тим што ће се претходно упутити опширнији извештај о раду као и Пословник о раду Извршног одбора, канцеларије и других органа.
Прихваћен је предлог делегата Мас: Ппга да сеу извештају истакне да су у нашој организацији у току протекле године постигнути видни успеси по низу питања почев о побољшања квалитета рада, уштеда, сарадње са другим савезима, ССРН, предузећем ПТТ саобраћаја Београд до учешћа на изложбама и смотрама у земљи и иностранству, где смо били посебно примећени.
ДЕТ.
ЗАШТО ЈЕ КАСНИО „ФИЛАТЕЛИСТА“
У току претходне две године редакција је често добијала писма са жалбама да се часопис претплатницима и члановима СФС не доставља редовно, и да често касни и по месец — два у односу на период за који излази. Мада је овакво реаговање на свој начин представљало одређени комплимент часопису, јер је јасно показивало интересовање читаоца, као уредник сам се редовно осећао више непријатно него поласкано када сам иритираном читаогу морао било писмено, било усмено да образлажем узроке ове појаве. Извесној љутњи свакако је било места, јер онај који плаћа има пуно право да за свој новац и захтева одређене ствари, а осећај нелатодности имао сам да захвалим првенствено чињеници да као уредник, макар и аматер, на овај или онај начин сносим највећи део кривице што члановима СФС и претплатницима није обезбеђено оно што им, када је реч о часопису, неоспорно припада.
Појава сталног кашњења часописа постала је посебно изражена у 1975. години, када је достигла такве размере да је постало нужно потребно да се о томе каже нека реч и овако, јавно, да се стварно, мада можда не и задовољавајуће, објашњење да свим читаоцима. Или, можда је боље рећи свима онима захваљујући чијем поверењу Филателиста излази већ више од двадесет и пет година. Остављајући по страни извесне субјективне факторе, од којих се неки имали не малог удела у нередовном излажењу часописа, као и оне случајеве када је грешком поште отпослани број лутао или чак остајао неуручен, разлози кашњења могу се сврстати у две основне групе: неблаговремена предаја рукописа на слагање и прекорачење рокова од стране штампарије. Заједничка, црвена нит обе ове групе је специфичан положај часописа у односу на чисто финансијску страну припреме и штампања. Са једне стране, Филателиста не добија никакве дотације, средства реализује углавном преко дела чланарине и претплата а знатно мање преко других делатности, те је принуђен да егзистира на чисто економским принципима. С друге стране, и удео у чланарини и претплата одређени су тако да што је мање могуће оптерећује читаоца, те је тако остварена свота превише мала да би обезбедила солидну основу за неометано излажење и даљи развој часописа. У оквирима могућности понешто је учињено, уместо уобичајене 32, часопис је, у зависности од броја, излазио на 40 или 44 страна, но даље се није могло.
2