Filatelista

н

O

Српске војне поште биле су Уједно и прве које су у свом раду примениле нека од средстава транспорта пошиљки. Тако се већ 1908. при нишком гарнизону оснива прва голубија војна поштанска станица, а 1915. успоставља прва редовна ваздушна, авионска, пошта

а линији Скадар — Драч.

ОТВОРЕНА ЈЕ ПРУГА СНОВА

Од првих замисли (1855. год) до остварења железничке пруге Београд—Бар, прошло је дванаест деценија. Та 476 километара дугачка гвоздена трака спојила је снове и стварност коју је остварила социјалистичка Југославија. | 29. Х! 1968.

Пруга пролази кроз живописне пределе обогаћене културном баштином народа, кроз неприступачне планине и представља ремек дело грађевинарства. Краси је око 115 км тунела и 14.593 м мостова од којих су неки, на пример „Мала ријека", ремек дела грађевинарства.

Нешто из историје пруге. Године 1855. „Сербске новине“ од 15. децембра донеле су вест о замисли да се Београд, престоница мале српске кнежевине, повеже са Јадранским морем. Али, свака варијанта да Србија изађе на море садржала је политичке и економске комбинације, па и рачунице тадашњих суседа. Године

1890., влада Србије је ипак одлучила да приступи трасирању такозване „Тимочке железнице", од Кладова преко Неготина, Зајечара до Ниша као делу „Трансбалканске железнице". До тога није дошло, због односа Србије и Турске 1903. године и касније насталих ратова који су спречили изградњу пруге. Између првог и другог светског рата урађено је неколико пројеката, но средстава није било. Године 1922. склопљен је уговор са фирмом „В]ег Со Ттпс> о зајму од 100 милиона златних динара. Зајам је узет под неповољним условима, а цео износ зајма је био намењен изградњи пруге Београд—Вишеград— Котор. Четири године касније добијена је од исте фирме и друга транша зајма за потпуну изградњу, али зајам никад није био реализован.

Након другог светског рата пришло се изради нових пројеката. До 1948. године припремљене су две варијанте: „Дринска“ и „Лимска". По „Дринској" варијанти, пруга би ишла тра-