Filatelista
дат Вогбаг је u zaostavštini svog muža našla među papirima prvo jednu nežigosanu marku od 2 penija koja se malazila na pismu i prodala je za 100 franaka. Posle 3 godine prodala je još jednu marku od 2 penija, opet za 100 franaka. 1870 godine pronašla je 4 marke od 1 i 2 penija i prodala ih za ukupno 700 franaka. Kasnije je povremeno pronalazila još po neku marku, sve u svemu 12 komada. Najveći део је ртодаја пекој тадат Deboa (Desbois) u Bordou, a ova ih je preprodavala Moensu u Brisel.
I nekadašnji gosti ledi Gom ili njihovi naslednici dali su se takođe u traženje. Većina pozivnica je međutim bila nestala i otkrivene su samo tri koverte sa markama od 1 penija. U Port-Luju su nađene još 2 marke na drugim pismima, jedna u nekom indijskom bazaru, a još tri je u Francuskoj našao neki dečak. Sve u svemu nađeno je ukupno 26 komada:
Nenalepljeno i neponišteno 2 kom. Тр i 4 kom. 2p » poništeno 6 kom. Тр i 5 kom. 2p Nalepljeno na prednjem delu koverte 1 kom. 2p (Br. V) pismima 3 kom. 1p (Br. IV, XV, XVII) pismu 2 kom. 1p (Br. XVIII + XIX) 1 kom. 2p (Br. XXIII) 1 kom. 1p i 1 kom. 2p (Br. XXI + XXII)
” ” ” ” ” ” ”
” ” ”
Od ovih pronađenih 26 komada danas se zna samo za 24 komada (13 kom. od Ip i 11 kom. od 2p) jer su 2 komada koja su se nalazila u Nemačkom poštanskom muzeju — lp br. VII i na pismu 2p br. XXIII — nestala za vreme II Svetskog rata.
Interesantno je u kratkim crtama pomenuti sudbine pojedinih maraka.
Br. I + II, 1p + 2p, žigosane na hartiji. Prvobitno bile zajedno na pismu firmi Boršar u Bordou. Zatim su bile skinute i razdvojene, a tek 1881 god. ponovo nalepljene na hartiju onako kako su bile prvobitno na pismu. Marke potiču od madam Boršar. Dospevaju 1865 kod Moensa u Brisel, a 1881 u zbirku čuvenog filateliste Ferarija. Na aukciji 1921 prelaze u vlasništvo isto tako čuvenog Burusa (M. Bumrus). 1. X 1963 prodate su na aukciji mekom Vilijamu Bartelsu za 8250 funti.
Br. III, гр neponištena. Potiče takođe od madam Boršar. 1893 je kupuje poznata trgovima markama Gibons (Gibbons), 1923 čuveni filatelista Hind. Poslednji put je promenila vlasnika 1951 kada je prodata nepoznatom kupcu.
Br. IV, 1p poništena. Bila je 1868 u vlasništvu nekog Noarela, 1871 dospeva u Brisel kod Moensa koji je odmah preprodaje čuvenom bankaru baronu Rotšil du. 1893 je prodata Filipu Ferariju, a od 1926 se nalazi u poštanskom muzeju u Štokholmu.
Br. V, 2p na prednjoj strani koverta. 1847 vlasnik je bio neki H. Kaunter, zatim je promonila više vlasnika.
Br. VI, 2p neponištena. 1860 madam Deboa je prodala u Brisel Moensu. Zatim promenila više vlasnika. Među njima je jedno vreme bio i bivši rumunski kralj Karol. 1950 god. je na aukciji firme Harmer kupio neki R. Berlingin. Aprila 1972 prodata je na aukciji firme E. Morman u Hamburgu za 287.000 DM.
Br. VII, 1p poništena. Potiče od madam Boršar, dospeva 1870 kod Moensa u Brisel. 1898 dospeva u poštanski muzej Nemačkog rajha odakle je nestala za vreme IF Svetskog rata.
Br. VIII, lp neponištena. Potiče od madam Вогзаг. 1870 1 ропоуо 1881 u vlasništvu J. B. Moensa koji je zatim prodao Ferariju. 1923 je na aukciji kupuje francuska filatelistička firma Teodor Šampion (kasnije Iver).
14