Filatelista

TI TIP: slovo »B« u pretisku ima jednake obe polovine. Nalazi se na 28 maтака и Тађаки: 1, 2, 5, 6, 7, 10, 21, 26, 31, 36, 42, 43, 47, 48, 51, 52, 55, 56, 57, 60, 71, 76, 81 86, 92, 93, 97, 98. r гел У

II TIP: slovo »B« je asimetrično, prva polovima manja je i kraća od druge ovog tipa ima na 72. marke u tabaku. | Nui

Slučajne greške u pretisku dupli, obmuti, uspravni itd. javljaju se retko. Tipične (namerno napravljene) greške različite su kod vrednosti od 40/2 fil. i kod vrednosti od 2, 10 i 20 fil. Porto marke štampane su sa dva klišea koji su po svemu sudeći bili sastavljeni iz 2 puta po 50 komada, a me 4 puta po 25 kao kod franko maraka. Slučajna oštećenja 'klišea su se odrazila na pretisku u vidu slomljenih slova ı brojki. i

Porto marke Baranje su korišćene i kao franko

marke. U okxupiranoj Baranji posle izvesnog vremena javio se nedostatak porto maraka pa kako nisu korišćeni žigovi T, P ili PORTO, Direkcija pošta u Pečuju je donela odluku da se izvesne količime zaostalih franko mađarskih maraka pretisnu žigom VI; uokvirenim pravougaonikom. Ove marke su trebale da posluže u svrhu portiranja nedovoljno frankiranih poštanskih pošiljaka.

Rimski broj VI označavao je prema tadašnjoj administrativnoj podeli mađarske poštanske službe, područje pošte na teritoriji Baranje.

Kako nisam video mikakav dokument ili odobrenje o puštanju maraka sa ovim pretiskom u promet, postoji sumnja da je celo izdanje preštampano u Špekulativne svrhe, mada se ipak verovatno radi o zvaničnom izdanju.

Ostaje nerazjašnjen tiraž ovih maraka, a ne zna se tačno ni koje vrednosti su pretisnute. Sa sigurnošću se može tvrditi da postoje vrednosti sa slikom »žetelica« od 20, 25, 40 i 45 fil. mada se i one vrlo retko sreću. Nisam bio u prilici da vidim bilo koju od ovih vrednosti upotrebljenu ispravno na pismu ili karti sa cenzurnim žigom, a najraniji datum uslužno žigosane marke (20 fil) je 14. oktobar 1919. Poznat mi je i jedan primerak upotrebljene marke sa ovim pretiskom od 3 fil. koji ima i pretisak »1919 Baranya« u crvenoj boji. U ovom slučaju možda se radi o probi.

FALSIFIKATI: U Pečujskim novinama, ubrzo posle puštanja preštampanih maraka Baranje u promet, navode se vesti o pojavi falsifikata. Pokazalo se, da su napravljeni »tajni znaci« u klišeu opravdali svoje postojanje, jer se uz njihovu pomoć lako mogla dokazati neispravnost marke. U falsifikovanim tabacima nema tipova brojki, kao ni tipičnih oštećenja slova i brojki. Kod falsifikata slova su najčešće vrlo loše izrađena a dimenzije pretiska najčešće ne odgovaraju originalu. Postoji više tipova falsifikata od kojih su šest, različitih, relativno najuspeliji. Postoji po jedan falsifikat I i II tipa koji je veoma uspeo i najčešće se sreće na retkim markama pa je za njih neophodan atest.

I falsifikat: U reči »Baranya« slovo »B« nema šiljaste završetke, slova i brojke su lošije izrađena i tanja su od originala. Boja ima metalan sjaj. Brojke su pravougaonog oblika a ne zaobljene kao kod originala. Ovaj falsifikat je najčešći. . II falsifikat: je nešto uspeliji. Brojke i slova su primetno veće od originala. Boja je mutno crna ili svetlo (skoro roze) crvena.

III falsifikat: slovo »B« u pretisku je napadno veće od uobičajenog a ostala slova su jedva primetno iskošena. Štampan je u knjigotisku, boja je metalnog sjaja, brojke imaju kratke zastavice na krajevima.

. IV falsifikat: slova su nepravilna, a prva jedinica u brojci 1919 je napadno veća. Brojke »9« imaju povijen završetak. Brojke »45« su asimetrične levo i desno: _ _V falsifikat: predstavlja I tip. Pretisak je nešto veći, brojke »9« imaju роvijene završetke a jedinice nemaju ravnu crtu u podnožju. | VI falsifikat: izdanja sa takozvanim »japanskim« slovima (II izdanje). Preизак је jasniji od originala. Pretisak u polu-krugu »Baranya« nije simetričan već je jedan kraj iznad ili ispod drugog (ako bi se dva kraja spojila pravom linijom). Вгојка je nešto veća i deblja i malo je deformisana. Falsifikovane su i marke sa probnim pretiscima, Falsifikati se Javljaju kod svih pa i najjeftinijih vrednosti. Treba naglasiti da i pored toliko vrsta falsifikata, oni nisu tako česti i uglavnom ne predstavljaju poseban problem za skupljače, posebno ako se ma mjih obrati pažnja.