Filatelista

i Spomenici iz NOB bili su tema serije maraka puštene u opticaj 1974. godine. Serija je stavljena u opticaj po delovima i to: 30. januara vrednosti od 20 i 50 dinara, 5. februara marka od 10 dinara a 29. maja vrednosti od 3, 4,50 i 5 dinara. Na markama su prikazani spomenici u Ljubljani, na Kozari, Belištu, Sutjesci, u Podgariču i u Kragujevcu.

Veliki svetski praznik, 30 godina od pobede nad fašizmom, obeležen je

- PTT.20/78,

prigodnom markom u vrednosti od 3,20 dinara a na marki je prikazan spomenik borcima palim na Sremskom frontu, prostoru na kome su izvršene zadnje pripreme za ofanzivu radi konačnog izbacivanja fašističkog okupatora iz zemlje. Značaj Sremskog fronta je utoliko veći što je predstavljao integralni deo jednog opšteg fronta saveznika koji se neumoljivo kretao ka srcu fašističke Nemačke. Doprinos naših boraca toj opštoj završnoj ofanzivi je skromno ali dostojno obeležen markom za koju je nacrt dao umetnik A. Milenković koristeći kao motiv spomenik vajara Dušana Džamonje i simbol slobode u socijalizmu — petokraku zvezdu sa srpom i čekićem i brojkama 1945 — 1975.

I naše Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana je poslužilo kao motiv u filateliji. Pored više prigodnih koverata koje su izdavala filatelistička društva širom zemlje, ZJPTT je, 21. aprila 1978. godine, izdala seriju od četiri marke na kojima su prikazana dostignuća domaće vazduhoplovne industrije, avioni S-49A, Galeb-3, Utva-75 i Orao. Istog dana js pušten u opticaj koverat prvog dana i prigodni žig.

Najhumanija bitka Drugog svetskog rata, bitka na Neretvi, je takođe bila tema za marku izdatu povodom 35. godišnjice te duboko humane bitke naše NOV-e u kojoj je borba za čoveka, najveće blago našeg društva, bila motorna snaga i pokretač boraca i komandanata naše slavne armije. Za bitku na Neretvi, Drug Tito kaže: »Bitka za ranjenike u četvrtoj ofanzivi bila je jedinstvena M svijetu. Mi smo preduzeli sve što je bilo moguće da ih zaštitimo. Naši borci nikada zbog toga nisu negodovali. To je za nas bio značajan moralni faktor, jer su ranjenici znali da neće biti ostavljeni. I upravo činjenica da su u izvjesnim situacijama ginula po dva do tri borca za jednog ranjenika Još je više jačala moral naše vojske.«**)

Ova bitka, karakteristična i specifična po nizu elmenata koji joj daju lični pečat, ogromna je vojnička i moralna pobeda u kojoj je došlo do izražaja ne samo besprimerno junaštvo boraca, naroda i ranjenika, već i izvanredno strateško umeće Vrhovnog komandanta, Druga Tita. Veštim manevrom i smelo sprovedenom zamisli, naše jedinice, sa preko 4.000 ranjenika i bolesnika, uspele su

8