Filatelista

BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA

U zbirku „Policija na markama” spadaju i marke štampane povodom međunarodnog dana bezbednosti saobraćaja. Naime jedan od osnovnih zadataka uniformisane policije predstavlja i preventivna delatnost u saobraćaju. Marke na ovu temu nabrojaću prema godinama štampanja:

1948. godine — Argentina (1 marka)

1953. godine — SR Nemačka (1 marka)

1957 godine — Italija (1. marka)

1962. godine — Holandska Nova Gvineja (2 marke)

1964. godine — Mađarska (3 marke), Novi Zeland (1 marka)

1965. godine — SAD (1 marka), Formoza (2 marke)

1966. godine) — Kanada (I marka), NDR (4), Egipat (1), Kuvait (2), Sirija (1), Arapska Republika Jemen (2)

1967. godine — Japan (1), Kuvait (2), Katar (4)

1968. godine — Argentina (1), Kuvait (3)

1969. godine — NDR (4), Japan (1), Kuvait (2), Poljska (3)

1970. godine — Kuba (2), Danska (1), Kuvait (2), Luksemburg (1)

1971. godine — Austrija (1), SR Nemačka (2 serije po 4 marke i 1 marka u seriji „preventiva”), Irak (2), Siera Leone (2), Švedska (2), Siri-

ja (3)

1972. godine — Belgija (1), Brazil (1), Irak (2), SSSR (1)

1973. godine — Holandski Antili (3), Tunis (1), Udruženi Arapski Emirati (3)

1974. godine — Bahrein (2), Čile (1), Gana (5)

1975. godine — Centralnoafrička republika (5), NDR (5), Katar (4), Rumunija (1), Tunis (1)

1976. godine — Španija (3)

1977. godine — у (a (1), Jordan (3), Nova Kaladonija (1), Poljska (1), DR Jemen ((5)

1978. godine — Boputosvana 4), ČSSR (1), Tanzanija (4), Turska (6+2 marke, ukupno 8)

1979. godine — Finska (1), SR Nemačka (1), SSSR (3)

1980. godine — Maroko (2), Nova Kaledonija (1).

EVROPSKE ORHIDEJE NA MARKAMA Stjepan Malčić

Posmatrajući po izlozima prodavnica cveća ili staklenicima botaničkih vrtova skupocene baštovanske hibride orhideja koje zadivljuju gledaoca svojom lepotom, bizarnim izgledom, bojama ili mirisom, često zaboravljamo ono što smo nekad verovatno saznali o orhidejama u školi. Orhideje su naime jedna od najvećih biljnih porodica. Oko 1000 njenih rodova sa oko 25000 vrsta rasprostranjeno je po čitavom svetu sa izuzetkom polarnih oblasti. Tako i u Evropi nalazimo priličan broj rodova i vrsta orhideja. Konkretno (podrazumevajući pod Evropom i severnoafričku obalu Sredozemnog mora) u ovoj oblasti nalazimo 35 rodova sa oko 140 vrsta. Od toga u našoj užoj sredini, u ŠR Srbiji, ima oko 22 roda sa oko 53 vrste.

Za razliku od mnogih tropskih orhideja i baštovanskih hibrida, naše evropske orhideje su mnogo skromnije po veličini. Cvetovi su im naime obično dosta sitni. Razlika postoji i po načinu života: tropske orhideje su većinom epifite koje rastu u krunama drveća i uzimaju glavni deo potrebne hrane iz vlažnog vazduha. Naše evropske orhideje su, slične našim ostalim biljkama, ukorenjene u zemlji. Ipak i evropske orhideje su retke biljke i većina od nas verovatno nije imala priliku da vidi bilo koju od njih u cvetu. One su stoga u vćini zemalja zakonom zaštićene i ne smeju se brati.

S obzirom na veliku popularnost i lepotu, orhideje su postale čest motiv na markama, posebno tropskih zemalja u kojima uspevaju najlepše vrste. Međutim i evropske zemlje su izdale dosta maraka sa motivima orhideja i to tako kultivisanih tropskih vrsta, tako i skromnih domaćih orhideja. U ovom pregledu obradićemo samo orhideje koje uspevaju u našim klimatskim uslovima.

Orhideje se prema botaničkoj, sistematici dele u dve podvrste: relativno malu podvrstu Diandrea (sa dva prašnika) i veliku podporodicu sa jednim prašnikom — Monandrae. U prvu grupu spadaju (sa oko 100 vrsta) samo 4 roda, ugl.

15