Filatelista

sanitarnih mera da bi se zaraza suzbila. Consilium sanitatis postao je 1719. godine Consilium sanitatis aulica (Dvorska sanitetska komisija).

Reskriptom cara Karla VI 1728. godine trebalo je da se formira stalni sanitetski kordon, ali iz objektivnih razloga (povlačenje Austrije iz Srbije, rat za austrijsko nasleđe, smena na prestolu) ovo se nije moglo u potpunosti sprovesti. Solidnije organizovanje ovog kordona moglo se sprovesti tek po reformi 1749, a pogotovo posle osnivanja Sanitetske dvorske deputacije (Sanitatis Hofdeputation) 1753. godine. Ovu je deputaciju ukinula M. Terezija 1776. godine i celokupni sanitet u Vojnoj granici stavila pod upravu Dvorskog ratnog saveta. Otada su svi službenici kontumaca i rastela primani u vojničku službu kao i sva druga vojna lica. U to vreme svaka generalna komanda imala je svoju sanitetsku komisiju. Prvo je stvorena · erdeljska 1737. godine sa sedištem u Sibinju (Hermannstadt), a ona pri Slavonsko-sremskoj generalnoj komandi u Osijeku. Ove sanitarne komisije postojale su ne samo kao savetodavni organi za sanitetska pitanja na terenu svojih komandi, već su i preduzimale izvesne sanitetske mere na kordonu

Sam kordon predstavljao je zemljišni pojas od 50 do 500 i više metara širine, koji se pružao duž same državne granice Austrije prema Turskoj. Prostirao se od Jadrana duž Save i Dunava i preko karpatskog luka do Bukovine na preko 2000 km dužine. Pored ovog glavnog i najvećeg kordona postojali su u pozadini i sporedni kordoni, koji su se formirali u slučaju prenosa kuge kroz glavni kordon.

Svaki kordon na terenu jedne granične regimente imao je svog komandanta, i bio je podeljen na sektore. Komandatu su bili potčinjeni kapetani, koji su komandovali sektorima. Sektor je imao i podsektore, kojima su komandovali niži kapetani ili pomoćnici. Čim bi čuli da se s one strane granice pojavila kuga, oni su podnosili komandantu sanitetske raporte. Od primljenih raporata on je sastavljao izveštaje o kretanju kuge u Turskoj kao i o stanju na kordonu i slao ih od 1767 do 1776. godine sanitetskoj komisiji pri generalnoj komandi na dalju ekspediciju Dvorskom ratnom savetu.

Dužnosti sanitetskih komisija bile su: prvo da strogo vode računa o zdravstvenom stanju u susednim turskim oblastima, u prvom redu u Bosni i Srbiji. Carski poslanik u Carigradu redovno je slao izveštaje o kretanju zaraze u Turskoj, a ova je odmah obaveštavala poičinjene joj komisije. Sanitetska komisija štafetom je obaveštavala Sanitetsku dvorsku deputaciju i od nje očekivala dalje direktive.

Sanitetske komisije svih generalnih komandi slale su dva puta mesečno izveštaje od 1776. godine Dvorskom ratnom savetu u Beču, koji je u svojim rukama držao svu vojnu pa i sanitetskokordonsku službu.

USTANOVE SANITARNOG KORDONA

Ovde su postojale dve vrlo važne ustanove preko kojih su održavane trgovačke i druge poslovne veze između Austrije i Turske. Merodavni faktori doneli su rešenje o podizanju kontumaca i rastela u Zemunu i drugim mestima na granici.

Kontumaci su ustanove u kojima su lica i roba koja je dolazila sa Istoka morali izdržati karantin (probu zdravlja) da bi se utvrdilo da li su nosioci uzročnika zaraznih bolesti, koje su došle do izražaja za vreme izdržavanja karantina.

Kontumaci su osnovani na glavnim prelazima austro-turske državne granice. Formirani su oko 1740. godine, ograđeni palisadima, a građeni od dasaka, a od 1770. godine pristupilo se planskom zidanju. Svaki se kontumac delio na dva dela: na spoljni ili eksponirani, izložen opasnosti i na unutrašnji ili neeksponirani koji nije bio izložen opasnosti. (4)

Prema položaju i važnosti kontumaci se dele na glavni kontumac (Haupt. contumazen), kontumac i predkontumac (Vorkontumaz).

Tako, dok je glavni kontumac bio u St. Banovcima i funkcionisao 1760 — 1770. godine, u Zemunu se nalazio vorkontumaz. (5)

Takođe, u Paraćinu formirao se glavni austrijski kontumac od 1720 do 1737. godine za Ba okupacije Srbije, pa je Zemunski vorkontumac imao podređenu ulogu u odnosu na Paraćin.

Rastel je specijalno uređeno tržište za razmenu robe između graničara i turskih podanika. Uređivani su na sporednim putevima, iza kordonskog pojasa, obično duž reka. Uspostavljeni su tek 1768. godine. Rasteli se dele na: glavne rastele (Haupt Rastellen), samostalne sanitarno-trgovačke ustanove; kontumacke rastele (Contumaz Rastellen), koji se nalaze pored kontumaca, a potpadaju pod njihovu upravu, i na filijalne rastele (Filial Rastellen), koji su dosta udaljeni od svojih kontumaca i do dvadeset i više kilometara. (6)

U protokolu Dvorske sanitetske komisije od 17 III 1740. godine zapisano je da je toga dana raspravljano o uređenju stalnih kontumaca, a da je u Zemunu takav već urađen.

(7) 10