Filatelista
5ЕКВТЕХ / СРБИЈА
После капитулације југословенске војске, територија Србије у границама пре балканских ратова (без пиротског и врањског подручја, али са укљученим срезовима Нови Пазар, Косовска Митровица, Вучитрн и Подујево и формално укљученим Банатом) стављена је под управу војног заповедника за Србију. Испочетка је овде спадао и Земун и мали део источног Срема. Ускоро је формирана Комесарска управа Милана Аћимовића па и комесаријат Министарства TITT.
Поштански саобраћај обновљен је у мају, стим да су дописнице и марке од 0,50, 1 и 1,5 динара купљене у поштама могле да се лепе на писма и предају на пошти ради експедиције. Петог јуна 1941. година пуштена је у течај редовна серија са ликом Петра П са претиском ЗЕКВШЕМ (тзв. SERBIEN [). После тога издате су тзв. „велика авионска серија“ и „мала авионска" без икакве потребе, јер авионски саобраћај није постојао (осимвојног) па ни ваздушна пошта.
Банат је у оквиру окупиране Србије имао посебан положај. Због бројне немачке мањине, што није допуштало да се ово подручје прикључи Мађарској или (делимично) Румунији, Банат је формално остао у оквиру окупирапе Србије, али под врло јаким утицајем (домаћих) Пе-
· 21419 • Pb „S“
44
DE еј
• 51. V. DL ADI 00)}3
O Те
Еј a
маца. Тако је на пример, дошло до појаве врло проблематичног „Панчевачког провизоријума“ у мају, употребе жигова на немачком језику са кукастим крстом, промене назива места (Карлсдорф итд.). Ипак, марке Зетјеп, односно после са на-
зивом Србија биле су у употреби и овде. Видети: 8. Вишацки: Поштанска служба за време окупације Србије са посебним освртом на Банат (1941 1944). Филателиста 36(1984) 200, стр. 21–27.
Тзв. „Панчевачки провизоријум“ састоји се у ствари од југословенских марака (Петар П од 0,25; 0,50; 1 динар или 1,50 динара, порто марке, па и авионска марка од 1 динара са љубичастим претиском округлог печата са натписом „Роз!" (горе), „Рашзсћоха" (доле) и кукастим крстом у средини, залепљене на писму (познато је 6 примерака) и поништене поштанским жигом Панчево од 1. У
1941. Писма су адресована на др. Грчића у Панчеву или Љубу Недељковића у Београду (филателисти). Пошто се ради о „Немачким окупационим областима" истина о овом „Локалном издању“, „Провизоријуму“ или обичној филателистичкој мућки, изазивала је и изазива велики интерес код немачких филатели-
ста.
Видети: Др X.J. Zydek: Земаљска пошта Зегћееп у другом светском paTy, Arbeitsgemeinscha{t Jugoslawien Nachrichtenbiatt 5(1976), crp. 61—5; „Ja сам фалсификатор из Панчева", исто 8(1978), стр. 110.
Н. Реегг: О историји поште у Банату. Писмо које није достављено, исто (1981) 18, стр. 265; „Трећи допринос