Filatelista

Прво издање таксених марака

обухватало је осам различитих вред-_

ности: марке су двобојне, осим вредности од 3 динара која је тробојна. За све марке је карактеристично слично ликовно решење којим доминира кнежевски грб претстављен у пет различитих типова уз истоветан ћирилични текст.

У техничком смислу – штампа, зупчање и гумирање су на задовољавајуем нивоу, осим децентрирања, које је често. Марке су без водознака, зупчање 11 1/2 – 12 1/2.

Сви послови око овог издања били су поверени посебној комисији Народне скупштине која је координирала целокупан рад и предлагала решења. Интересантно, да је комисија предложила да кнежев лик буде на таксеним маркама, међутим Народна скупштина се одлучила за грб, који је остао присутан и на осталим издањима, закључно са издањем Краљевине Србије од 15. јула 1919. године.

Вредности и боје прве серије наших таксених марака су следеће:

10 пара, отворено плава и црна

20 пара, сивозелена и црна

25 пара, љубичаста и црна

50 пара, кармин и црна

1 динар, љубичастоцрвена и црна

3 динара, смеђа, зелена и црна

5 динара, плава и смеђа

10 динара, смеђа и кармин.

Код марака од 10 пара јављају се примерци у ултрамарин боји.

Дан емитовања таксених марака овог издања био је планиран за 1. јуни 1881. године када |2 ступио на снагу и нови „Закон о таксама". Међутим, из

Штедњом преко Поштанске Штедионице доприносите развоју вашег краја и наше земље у целини.

техничких разлога марке нису емитоване овога дана, што је довело до великих проблема у вези примене новог закона.

Проблем је решен на тај начин што је _ посебном _ одлуком _ Народне скупштине донесено привремено решење да се у недостатку таксених марака, документа и службена акта таксирају текућим поштанским маркама Кнежевине Србије (Издање од 1/13. новембра 1880).

Поштанске марке овог издања коришћене су неколико месеци, тачније од 1/13. јуна до 25. августа/5. септембра 1881 године.

Поништавање ових марака на документима и службеним актима обављано је гуменим печатима или ручним поништавањем мастилом у различитим бојама. Оваква документа претстављају приличне раритете у фискалној филателији. Издања таксених марака Кнежевина и Краљевина Србије високо су цењена код колекционара и први пут детаљно обрађена и каталогизирана у каталогу „Форбин" 1915. године. Значајан допринос специјалистичког истраживања у овој области дао је Мартин Ерлер из Немачке. Од наших обрађивача, значајније радове о таксеним маркама Србија дали су: Никола Рукавина (1929) и Димитрије Спајић (1958).

Јубиларну 110-годишњицу првог издања таксених марака Кнежевине Србије обележиће и Савез филателиста Србије у оквиру својих редовних активности у овој години. Поред овог текста у „Филателисти", планирано је и издавање пригодног коверта и формирање секције за фискалну филателију, са циљем популаризације таксених марака и окупљања колекционара у нашој земљи. 83