Filatelista

Владимир Прикић, Београд

БАЛТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ОБНОВЉЕНА ФИЛАТЕЛИСТИЧКА ОБЛАСТ

Крајем Првог светског рата на територији руске, немачке и аустроугарске царевине настале су нове и обновљене државе: Литванија, Летонија и Естонија, Пољска, Чехословачка, Југославија, Грузија, Азербејџан и Јерменија. Кавкасне републике су убрзо удружене у Транскавкаску републику и 1923. године укључене у Совјетски савез. Тек започето издавање марака једва да је оставило неки траг, тако да ово подручје ретко ко скупља. Балтичке државе су егзистирале до 1940. године Када су на основу споразума Молотов/Рибентроп прикључене Совјетском савезу, а као филателистичко подручје нестале! Током немачког напредовања кроз СССР у лето 1941. године, у прво време су издаване марке са претисцима „Мерпкјаизота Це уа" („Независна Литва") „Гамја", као и локална издања, али већ крајем 1941. сва издања су замењена немачким маркама са претиском „Озџапа", После протеривања Немаца, балтичке републике су враћене у оквир Совјетског савеза. Током

ЛИТВАНИЈА (Цешуа), република са 3,7 милиона становника на површини од 65.300 кт“ данас, у средњем веку је била самостална кнежевина, а обухватала је и Балорусију, велики део Украјина и Русије. Велики литвански кнез Јагело 1386. године изабран је за краља Пољске – оженио се пољском краљицом Јадвигом (персонална унија). До уједињења је дошло 1569. године. Приликом || деобе Пољске Литва је ушла у састав Русије. Као независна држава постојала је од 1918. до 1940. године.

совјетске власти издаване су повременопојединачне марке и серије са мотивима из појединих република и поводом значајних годишњица — са двојезичним натписима. Честа су ииздања илустрованих коверата и дописница, такође са двојезичним натписима — ћирилицом руски и латиницом на дотичном језику. Исти је случај и са жиговима. Питање обнављања независности балтичких држава задњих година поставило се у пооштреном виду у СССР-у. те је после многих неспоразума и сукоба дошло до решења: указом Државног савета СССР од 6. септембра 1991. године признаје се независност Литве, Летоније и Естоније. Поставља се питање одкога моментаће се издања напр. Литве, којих је било већ 1990. године, бити призната2 О томе ће одлучити издавачи каталога.

Месће! Масћтад бр. 11/1991. већ региструје све серије балтичких држава које су се појавиле од 1990. године, уз претходно мање објашњење,

Главни град Литве био је Каунас, пошто је стара престоница град Виљнуш (Вилна) била поседнута 1920. од стране генерала Желиговског (Ша згодкома) и 23. М 1923. прикључена Пољској. После немачко-пољског рата 1939, враћена је Литви 10. Х 1939.

Аутономни град Мемел (Клајпеда) са доста немачког становништва, прикључен је Литви 1923. године, али су га Немци 1939. вратили у оквир Рајха.

Прво издање независне Литве појавило се 27. децембра 1918. године. До 1940. године издато је 456 марака, ук-