Filatelista

Војин Вишацки, Београд

ПОШТА РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА И ЦЕНЗУРА (1)

Ратни заробљеници су војна лица која за време оружаног сукоба падну под власт непријатеља и буду интернирана односно затворена. У првобитној заједници није било ратних заробљеника – они су убијани. Стварањем приватне својине, ратни заробљеници се претварају у бесправну робовску радну снагу. У феудализму се поступа окрутно и нечовечно. Крајем средњег века установљује се откуп. Савремено схватање о поступку са заробљеницима формирало се у ХУШ веку: ратни заробљеник није више власт појединца већ државе која га је заробила. Касније

преовладавају схватања о хуманијем ·

поступку па се временом стварају одговарајућа правила. Хашка конвенција о ратним заробљеницима и обичајима од 1899. године регулише права и обавезе заробљеника. На другој Хашкој конференцији усвојена је 1907. године конвенција која садржи и 17 чланова о ратним заробљеницима. Међутим, у Првом и Другом светском рату правила Хашких конвенција грубо су кршена (1).

Истраживање пошта и цензура заробљеничких логара овде приказаних односе се на период од пре Првог светског рата, као и на Први и Други светски рат.

М периоду закључно са Првим светским ратом, истраживања се односе на војна лица која је заробила српска војска и на припаднике српске војске које је заробила непријатељска војска.

Истраживања се односе и на период Другог светског рата, после заробљавања припадника југословенске војске од стране непријатеља као и припадника непријатељских војски заробљених од Југословенске Народне Армије.

Истраживања се односе на следеће земље:

1. До Првог светског рата и Први светски рат: Србија, Турска, Бугарска, Аустрија, Угарска, Немачка, Русија.

2. Други светски рат: Немачка, Италија, Енглеска, СССР, Југославија.

Садржај истраживања обухвата: попис логора ратних заробљеника и кореспондеција ратних заробљеника, односно логорски поштански и цензурни жигови.

СРБИЈА Први балкански рат (српско-турски) октобар 1912 – мај 1913

У прошлим ратовима, о заробљеницима које је оперативна војска спроводила у позадину, није се водило довољно рачуна. Није се знао ни тачан број лица. При размени заробљеника било је тешкоћа јер је администрирање било слабо.

У овом рату за заробљенике који су даље транспортовани у унутрашњост Србије, били су формирани пунктови за привремени смештај.

Због недосатака смештајног простора било је случајева пуштања заробљеника кућама.

Известан број заробљеника који је био заробљен на секторима према Једрену и Мустафа Паши, предат је бугарским властима (2).

Главни пунктови за прикупљање и даљи распоред били су: Драч, Љеш, Солун, Битољ, Прилеп, Велес, Криволак, Скопље и Ниш (8).