Filatelista

Према овом Правилнику учињен је напредак у поступку са заробљеницима, између осталог, да могу да обављају писмену преписку, уз претходно цензурисање. Такођер, донет је 10. 11915. године и „Пропис о издржавању заробљеника непријатељске војске","према коме су били формирани заробљенички одреди који су носили назив по месту у коме су се налазили.

Заробљенички одреди делили су су на чете, а њихов број је био неограничен. Оне носе називе: 1, 2, 3 чета итд. (10).

Тако је на територији Дунавске дивизијске области био формиран „ дунавски заробљенички одред" чији су припадници радили на разним пословима, као на пример: при војним станицама у Сопоту, Лазаревцу, Великој Плани, Раљи, Петровцу, на Љубичевском мосту, у војној болници у Свилајнцу железничкој станици у Младеновцу HTA. (11).

И у другим дивизијским областима (Дринске, Моравске, Тимочке) заробљеници су били распоређени на радове. Први светски рат 1915-1918

Приликом повлачења издата је наредба да се сви заробљеници на територијама дивизијских области евакуишу у правцу Приштине и Призрена и ка Битољу и ту предају француским властима (12).

Штаб Врховне Команде издао је 7. УП 1916. године наређење да се сви заробљеници при оперативној војсци који нису дали изјаве, прикупе у Микри и од њих формира 1. заробљеничка чета. Они би овде остали на раду, а тусу и даље упућивани нови заробљеници (18).

Пошто се бројно стање заробљеника сваким даном повећавало, то у вези наређења од 7. УП 1916. година, а у духу члана 8 „Прописа о издржавању заробљеника непријатељске војске" од 10. 1 1915. године, формирао се „Солунски заробљенички одред" (14).

Овај заробљенички одред је укинут "31. ХП 1916. године, а формирана је „Заробљеничка команда" 1. 11917. године са седиштем у Солуну (15).

Према Уредби о заробљеничкој команди од 31. ХП 1916. године формирана је при команди заробљеничка пошта и то: „Пошта заробљеничке команде" при овоме штабу; „Пошта одреда заробљеничких официра" при штабу одреда; „Пошта....заробљеничког пука" и по једна „Пошта....заробљеничког одреда" код сваког одреда (16).

22

Према једном извештају Солунског заробљеничког одреда, одред није непосредно добио никакво наређење у погледу преписке заробљеника, а до 25. Х 1916. године још се није знало да ли ће се она примати, цензурисати и где ће се слати (17).

Формација заробљеника организована је по пунктовима. Састав пука: штаб и три батаљона, састав батаљона четири чете, јачина чете – 250 људи (19).

Пукови Солунског заробљеничког одреда налазили су се 29. Х1 1916. године по четама:

Гпук, 1-12 чета у Соровићу, Вертекопу и Сакулеву, а

П пук, 1818 чета у Зејтинлику и Микри (19).

Заробљеници су могли писати по једну карту месечно, карте су цензурисане, прикупљане у поштанском оделењу и слате нашем Црвеном крсту (20).

Према обавештењу Поштанског оделења Штаба Врховне Команде од 8. ТУ 1917. године француски Министар војни усвојио је извесне мере ради олакшања кореспондеције аустро-угарских заробљеника коришћених у српској војсци, преко Поштанске контроде у Марсељу. Обавезно је било, да не помињу да се налазе на Македонском фронту, а писма су упућивана на адресу са додатком „Ап Рерб! зегђе де Тошоп" (21).