Filatelista

ЈУГОСЛАВИЈА КАО ФИЛАТЕЛИСТИЧКО ПОДРУЧЈЕ

Издања поштанских марака и целина југословенске државе, филателистички гледано, могу се поделити и посебно сакупљати, као

= Прва Југославија (Краљевина Југославија) од 1918. до 1941. године,

= Друга Југославија (Социјалистичка република Југославија) од 1944. до краја 1991. године, и

= Трећа Југославија (Савезна република Југославија), почев од 1992. године.

Може се сматрати да подручје „Трећа Југославиија“ настаје практично Јануара 1992. године, отцепљењем Словеније и Хрватске и њиховим признањем као независних држава од стране Европске заједнице. Уствари, већ је на седници Већа република и покрајина скупштине СФРЈ 5. новембра 1991. године дато саопштење да су „1777 предузећа Словеније и Хрвашске обавесшиле Заједницу ЛТТТ да се више не сматрају обавезно удрулсеним у Заједницу југословенских пошта, шеларафа и шелефона. Као основ за доношење оваквих одлука навели су да су одлукама Скупшшине Словеније, односно Сабора Хрвашске ове две републике раскинуле држсавно-правне односе са Југославијом и републикама у њеном саставу, што се, саеласно томе, односи и на ортанизацију ПТТ сисшема на нивоу „досадашње“ Југославије.“ У то време ове републике издају сопствене поштанске марке, ускоро и у новој валути (толар и хрватски динар), а поред тога у Хрватској су југословенске марке после 16. јануара 1922. године – неважеће. Строго узевши, СР Југославија настаје 27. априла 1992, усвајањем новог устава.

Ново подручје је погодно за почетнике и омладинце, а има и добру перспективу због малих тиража (40 до 100 хиљада).

У овом малом прегледу обухваћене су поштанске марке, целине и доплатне марке. Каталошка нумерација извршена је на бази каталога „Југомарка“ који се код нас највише користи. Унете су и доплатне марке мада их „Југомарка“ не признаје јер нису издате од стране поште. Чињеница, да се лепе на поштанским пошиљкама, чини их ипак филателистичким објектима вредним сакупљања без обзира што их издаје нека друга организација.

Као ЕРСи СМрегистрована су званична издања „Југомарке“, тј. поште, али и нека друга – везана на посебан начин за повод издавања.

Цене нису наведене. Незахвално је одређивати цене после хиперинфлације. Треба се оријентисати по каталогу и листама „Југомарке“ и немачком каталогу Михел.

Треба напоменути да су све марке штампане или у Заводу за израду новчаница у Београду (ЗИН) или у предузећу „Форум“ из Новог Сад („Форум“). Уобичајено зупчање код марака штампаних код ЗИН-а је 13 1/4 (мада код редовних издања може бити и 12 1/2 и мешовито), а код марака из „Форума“ – 13 3/4.

(2)