Filatelista

публике Српске Крајине један од најслабије насељених српских простора, са оштећеном и од пре рата слабо развијеном привредном структуром, сада прилагођеном ратним условима. Због тога је и иначе редак поштански саобраћај сведен на најнеопходнију меру. Из Книна се пошиљке за Београд упућују једном не-

Миленко Тодоровић, Београд

Издавач: „Политикин забавник"

дељно (једно време су ишле два до три пута недељно). Званична па и приватна пошта се често „шаље по некоме" и предаје на руке. Уобичајени пут писмоносних пошиљки, за Хрватску и Словенију, се одвија тако што приватно лице донесе писмо до Београда где се убацује у

поштанско сандуче и наставља свој пут.

„БЕОГРАД КОГА ВИШЕ НЕМА»

Окшобра 1843. успосшављен је у Србији и јавни пошитански саобраћај. Усшановљене су две врсше пошиљки писмоносне и аманешне. Прве су обухвашале пренос писама, новина и других ипаампаних ствари, цршежа. Друге су се односиле на вредносне папире и драгоцености. До 1856. године писмоносне пошиљке ошпшрављане су из Београда два, од шада шри пуша недељно и то чезама. Поред кочијаша било је једно слободно месшо за пушника „који хишшно пошребује пушоватши". Чезе су полазиле из вароши у „шесш сахаша" по подне. У граду није било поштанских сандучића, писма и пошиљке носиле су се у једну једину пошту и пошитарина одмах плаћала у готшовом. Наплаћена писма облежавана су црвеном оловком унакрсш преко адресе. Кнез Михаило Обреновић увео је 1866. пошитанске марке. Аманетна пошта преношена је два пута месечно. Носили су је „делишанци", а пратиле „суруџије", такође на коњима.

16

Тек 1866. преносиоци поште добили су пуни комфор: уведена су поштанска кола са арњевима, федерима и кожним седиштима. У рату су служила за пренос рањеника, а кад се није војевало кнез Михаило Обреновић досетио се да их понуди поштоношама.

Јула 1844. два „служитеља“ у београдској пошти разносила су писма по вароши и наплаћивала на кућном прагу од примаоца 10 пара. Тарифа није важила за кнеза и министре.

На телеграфску везу Београда са већим местима у Србији чекало се до 1859. Телеграфска линија са Аустријом уведена је 1862, а са Влашком и Молдавијом годину касније.

Прва телеграфска веза са иностранством био је - чамац! Чампџија је из Земуна преносио депешу на београдску обалу Саве, курир је преузимао и преносио у пошту где је отварана и текст телеграфски одашшљан до одредишта у Србији.