Filatelista

Марке српског темишварског издања употребљаване су на територији Румуније, као и у Војводини, и после одласка српске војске из Темишвара и важиле су до утрошка.

Цензура

У ратним и полуратним приликама, када су нормалне комуникације поремећене, саобраћај у прекиду, дошло је до поремећаја и прекида и у поштанском саобраћају. Експедиција поште се одвијала са прекидима, поштанске пошиљке су често усмераване на погрешна одредишта, писма су уручивана са великим закашњењима. Због неисплађених плата, поштанско особље је било незадовољно, па је било и покушаја штрајка.

Српска војска је одмах по доласку у Темишвар организовала цензуру при свим поштама на окупираној територији. На места цензора постављени су млади људи са знањем страних језика. У једном упутству, упућеном из Вршца 14. јануара 1919., командант 1 Армије препоручује свим војним јединицама „да цензори чим стигну у своја места уведу у дужност; да им се у сваком погледу, у погледу вршења ове дужности, учине све олакшице и омогући њихов опстанак и рад. Колико и где месне прилике допуштају, цензорима треба олакшати и њихов материјални опстанак.

Према тада важећој Уредби о војној цензури пошта која је ишла из Темишвара или преко Темишвара, као и она која је долазила у Темишвар, била је цензурисана. У циљу боље организације цензуре, прописано је посебно упутство по коме се, ради лакшег цензурисања, приватна писма приликом предаје нису смела затварати и морала бити писана што краће и читкије. Упутство такође прописује да редакције листова не могу преко демаркационе линије отправљати телеграме новинског информативног карактера, нити их примати. Прегледана-цензурисана писма означавана су цензурисаним једнокружним гуменим жигом пречника 33 мм, са ћириличним текстом „ДЕНЗУРИСАНО У ТЕМИШВАРУ“, у љубичастој, ређе у црвеној боји.

Најранији филателистички документ о употреби овог жига, који поседујемо, је једна карта-разгледница послата из Темишвара 28. новембра 1918. године. карта је франкирана мађарским маркама од 10 и 2 филира, парафирана од цензора и означена цензурним жигом, којим су и марке поништене. Поштански жиг и ознаку поште овде замењује цензурни жиг.

На територији Војводине употребљаван је у то време мањи гумени цензурни жиг правоугаоног облика, заобљених углова, димензија 2,4 10 1,3 мм са ћириличним текстом „СЕМДОЕ" и бројем цензорног моеста, у љубичастој боји. На пошти у Великом Бечкреку овај жиг је носио број 25.

„Филателиста" бр. 7 из 1920., стр. 130.

Архив Војноисторијског Института у Београду, Сигн. 550-4/1. Исто, сигн. 567-24/1.

(15)