Filatelista

Марија Црнић Пејовић, Херцег Нови

ЈЕДАН НЕПОЗНАТ ФИЛАТЕЛИСТИЧКИ ЧАСОПИС У БОКИ

У Игалу је 1930. године изашао први број филателистичког часописа "Росика".

Часопис руског филателистичког друштва у Југославији "Росика" изашао је први пут 1. априла 1930. године у Игалу. О овом часопису, односно његовој садржини мало се зна међу филателистима. Штампан је на руском језику осим написа: "Игало Ерцегнови, Бока Которска, Југославија", који је био штампан на српском језику. Игало је тада било мало место. са око 350 становника, без поште. Већ у другом броју папис на српском језику је измењен у: "Херцег - Нови, Зетска Бановина, Југославија“. Колико ми је познато штампано је десет бројева, чије фотокопије су сачуване Архиву Херцег - Новог. Седам првих бројева изашло је у Игалу, а последња три Белој Цркви где се преселио главни и одговорни уредник Буген М. Архангелски. Лист је штампан у руској штампарији Филонова у Новом Саду и цинкографији "Полет" Андросова у Београду. :

Часопис је излазио захваљујући првепствено неуморном раду главног и одговорпог уредника и прилозима члапова Руског филателистичког друштва чији је орган била ова публикација, затим повчаним прилозима од приређивапих лутрија, процепта који је Друштво добијало посредујући у купопродаји и размепи марака, од прихода добијених од огласа у "Росики". чланарине и других прилога.

Примерак часописа коштао је 7, а од броја три: 6 динара. За иностранство примерак је коштао 4, односио 3,5 па 3 франка или 15 а потом 12 америчких центи.

"Росика" је била веома добро примљена код филателиста што се може закључити из писама које су упућивали читаоци.

Поред вести о раду Друштва. на страницама ове публикације редовно се објављују подаци о пајновијим издањима марака из скоро свих земаља света. Такође се објављују подаци о филателистичкој литератури, затим стручни филателистички савети: о врсти папира, водознацима и другоме у вези са штампањем марака. Редовно се објављују огласи о купопродаји и замени марака, упућени из многих земаља Европе.

Руско филателистичко друштво у тадашпњој Југославији радило је под доста тешким условима што се рефлектовало и па издавање " Росике". Многи чланови нису подмиривали чланарину, па су због тога били искључивани из Друштва што је редовно било објављивацо у "Росики". Такође је редовио објављиван сваки допринос чланова Друштва, било да се радило о добровољним прилозима, који су достизали суму и до 25 долара, или да је реч о придобијању претплатника за "Росику ". Значајан допринос дао је један члан из Подгорице, који је израдио нацрт корица часописа, што је било вредно 400 динара, а поред тога дао је прилог од 400 франака.

У раду Друштва учествовали су и Југословени. Тако је Никола Рукавина превео са руског па наш језик Статут Друштва и паписао рад "Наше марке. биљези li цјелине". Анте Мариновић је штампао Статут па српском језику у 50 примерака, бесплатно.

Друшво је имало своје представнике у 16 земаља, а у Југославији у Београду и Загребу, где су уредно стизали примерци "Росике".

Значајно је сазнање да је у Часопису објављено неколико радова о пашим маркама. Иптересантан је рад о издању Кнежевине Србије, 1866. године. са мотивом

ка