Filatelista

n

спрских градова без Београда!7 Три укомпонована београдска мотива представљају: панораму града виђену са савске стране, позориште онакво какво је било у периоду од изградње до реновирања 1922. године и садашњи Стара двор (тада Нови конак) у улици Српских владара. Украсна вињета је у златотиску. Разгледница је франкирана са 10 пара, издање 1894. године са ликом краља Александра. папир са влакнима (КБР 57), жигосана жигом ВЕГСКЕАРЕ-САЕЕ 26. П 1896 и са долазним жигом ТЕТУСНЕХ А.р. ЕЕВЕ 28. 2. 96. У тексту је руком уписан датум 13. 2. 1896 што одговара 26 фебруару по новом календара. Разгледница је атестирана од регистрованог атестатора А. М: Крстића из Београда.

Да ли је ово заиста најстарија српска и београдска разгледница По свему судећи јесте. Издавач је спрски, највероватније Валожић. Али датум када је наручена и испоручена можда никад нећемо сазнати. То је сигурно било почетком 1896. године, а најраније децембар 1895. Зато и овај примерак морамо назвати "до сада најстарија позната разгледница“ јер још увек постоји могућност да се једног дана појави разгледница која је месец-два старија.

Што се тиче страних издавача, ту постоји могућност да су Аустријанци, Мађари, Немци или Французи издали мотив Београда у некој од едиција попут: подунавски градови, главни градови Европе и слично. Засад је најстарија из 1898. године, али едиција Космос из Будимпеште је издавала главне градове Европе и пре 1896. године. Разгледница са мотивом Београда, према Гајгеровој литографији из ове едиције среће се доста често, нарочито неупотребљена. Употребљене су ређе п обично из периода 1898. и 1899. године.

И на крају: 16. маја 1897. године, свега годину дана од појаве прве спрске разгледнице, у Поштанско-телеграфском веснику је објављен правилник у пет тачака о допсним картама, један од најстаријих у свету, чиме су оне званично прикључене осталом поштанском материјалу. То довољно говори о значају који се придавао појави разгледница у поштанском саобраћају. Данас су оне нераскидиви део поштанске историје и филателије у целини. У то име би Савез филателиста Србије могао бар пригодним ковертом и прогодним жигом да обележи овај ретки јубилеј, ако пе и неком изложбом.

ХУСЕИН ЧАМЏИЋ, Сремска Каменица

ПРОВИЗОРНА ДОПИСНИЦА ТЗВ. БАЊАЛУЧКОГ ИЗДАЊА

Након делимичног ослобеђења Југославије, за потребе поштанског саобраћаја. 6. децембра 1944. године, пуштена је у промет провизорна дописна Карта за унутрашњи саобраћај са ликом Вука Караџића (2 дописнице тј. два штампања). Поред ове дописнице, неке поште су искористиле затечене залихе допсних карата Краљевине Југославије, Бугарске и тзв. Независне државе Хрватске, и почетком 1945. године извршиле њихово прештампавање. Тако су настала следећа провизорпа издања: - Мостарско - 1 дописница; - Сарајевско - 1 дописница; - Сплитско - 3 дописнице; - Загребачко - 1 дописница; У - Битољско - 3 дописнице и - тзв. Бањалучко издање са 1 дописницом.