Filatelista

41

Зоран Бошковић

Посебности марака Републике Српске Крајине

Предговор

У Книну је на Светог Николу 19. децембра 1991. године проглашена Република Српска Крајина. Усвојен је Устав РСК а потом и Уставни закон за његово спровођење. По Уставу РСК се дефинише као национална држава српског народа и држава свих грађана који у њох живе. Територија РСК је јединствена и неотуђива. Нва држава заузима 12.000 км= са око 300.000 становника у 17 општина западног дела: Бенковац, Двор на Уни, Доњи Лапац, Глина, Грачац, Книн, Кореница, Костајница, Крњак, Окучани, Петриња, Пакрац, Војнић, Вргинмост, Слуњ, Цапраг и Обровац и пет општина у источном делу: Вуковар, Тења, Мирковци, Даљ и Бели Манастир.

Поред тешкоћа у стварању РСК, западни део (Книн) од самог формирања до маја 1995. године има све атрибуте државе: територију, народ и власт, те источни део (Вуковар) до 17. маја 1997. године. После ових датума Крајином валда Република Хрватска.

Од 17. маја 1997. године на територији Српско-Барањске области престају да важе марке са тим називом и уместо њих користе се хрватске марке. Тиме је са филателистичке стране ово подручје затворено.

Штампа

Све марке до каталошког броја 24“ штампане су у Заводу за израду новчаница у Београду. Остале марке до броја 82 штампане су у штампарији "Форум" у Новом Саду. Аутор ликовних решења био је академски сликар Димитрије Чудов, који нигде није био потписан. Редовне марке штампане су техником једнобојног или двобојног офсета, а пригодне техником вишебојног офсета.

Зупчање

Зупчање је чешљасто 13 14 или 12 1/2 код марака штампаних у ЗИН-у, а 13 3/4 код марака штампаних у "Форуму". Код книнског провизоријума марка од 5000/0,60 постоји у зупчању 13 1/4, а марка од 10000/2 динара у зупчању 12 1/2. Ове марке су изразито скупе и представљају праве раритете, поготову зупчање 13 [/А код 5000/0,60, код које је познато свега 50 комада чистих и пет на писмима.

Код свих издања постоје незупчане марке. Њихова намена је искључиво шпекулативног карактера, односно "опљачкати" сакупљача. Нису имале поштанску

функцију и нису могле редовним путем да се набаве.