Filatelista

29

(Отоманској империји водио је од Цариграда, Једрена, преко Софије за Београд и преко њега за Мађарску и Аустрију; то је пут кроз моравску долину, који се према правцу за Цариград звао "цариградски друм , а према његовој важности "царски пут' или "царска џада". Тај пут служио је углавном за кретање војске. али и за пренос поште, вести и новца између београдског везира и Порте и управника суседних турских покрајна.

Али, из Београда су ишли не само весници београдског везира, већ су се ту стицали и преносиоци поште из Аустрије и других земаља западне Европе. Сва та пошта долазила је до Земуна, па је из Земуна пребацивана у Београд, а затим преко београдског пашалука цариградским друмом, преношена за Цариград.

Како је и да ли је вршен пренос поште за време дахија, не зна се. Изгледа да у то време није ни било никаквих поштанских установа у Београдском пашалука, па ни у Београду, нити каквог, а најмање уредног преноса поште.

Исто је стање било и у почетку Првог српског устанка под Карађорђем. Ни Срби тада нису имали своју уређену службу за пренос поште. За пренос писама и наредаба служило се путницима намерницима, а у хитним важним случајевима употребљавани су војници (ратници), па се чак (код М. Ђ. Милићевића) помоње и слепи гуслар Бура Милутиновић као преносилац поште у Црну Гору (1806. године).

И за време дахија и за време Првог српског устанка још су постојале на цариградском друму турске мензулане, али неупотребљаване, биле су запуштене. Свакако је тада био замро сваки саобраћај и на цариградском друму.

OU је скоро стално био на бојним пољима или путујући по земљи им државним пословима, па је увиђао од колико је велике важности ило сигурно и уредно преношење наредаба и вести, те је искоришћавао аку прилику да уради нешто за уређење преноса писама. Већ 1807. године Карађорђевом криминалном закону, у тачки 17 налази се одредба: "Налаже се сваком Србину, а особито сеоском кмету, како би писмо у село дошло да се таки даде кмету, у којему драго доба било и кмет тај час да га шаље куд и коме... Који би се усудио... задржати тај подлежи 50 штапова трпети).

До краја 1810. године у Србији није било никаквих српских саобраћајних установа.

Али, чим се мало осетило смиривање у земљи, међу првим бригама гадашњих народних старешина биле су и поште. Тако, за време Карађорђа, на скупштини у Београду 2. јануара 1811. године, на којој је био усвојен пројекат о реорганизацији државне власти у земљи, за правилно отправљање државних послова скупштина је одредила дужности, а на основу тога Карађорђе је издавао дипломе војводама, нахијским и кнежимским старешинама. У тим дипломама налазе се први помени о успостављању првих српских

раз ei 0} CB