Filatelista

Тлогђа ИЛРА 2000, Вес 57

tradicionalno dobro drži, ali je očigledno da su vrhunska dostignuća u toj oblasti povezana sa cnormnim materijalnim ulaganjima.

Naša Pilatelistička ekipa predstavila se sa četiri izloška ı po takmičarskim rezultatima nalazi se oko polovine liste uspeha (računajući medalje po zemljama). Slobodan Bajić za svoju knjigu „Temišvarska izdanja” dobio je srebrnu medalju ı samo jedan poen nedostajao mu je do velike srebrne medalje; Jovan Ristić dobio je veliku srebrnu medalju za izložak „Strane pošte na teritoriji Srbije 1914-1918”, ali je za utehu kao nacionalni komesar dobio ı pozlaćenu medalju; Zoran Stepanović је za svoj izložak „Bosna i Hercegovina 1847-1918” dobio pozlaćenu medalju sa velikim brojem poena, tako da mu se očigledno na jednoj od sledećih izložbi smeši velika pozlaćena medalja; jedan od naših najiskusniji izlagača dr Jovan Veličković za izložak „Kneževina i Kraljevina Crna Gora” dobio je veliku pozlaćenu medalju.Ovakva žetva medalja, računajući na izuzetno jaku konkurenciju, može se smatrati uspehom Jugoslovenske filatelije.

Opšti utisak o izložbi donekle Je pokvarila organizacija izložbenog prostora. Trgovaca i štandova bilo je svuda, štandovi su se mešali sa prostorom gde su vitrine tako da je razgledanje izložbe predstavljalo napor da se čovek orijentiše ı snađe, gde je šta postavljeno. Snažan pritisak trgovačkog i komercijalnog ne može se pravdati samo velikim troškovima izložbe, već je i znak nedostatka mere i dobrog ukusa kod organizatora. Prednost je postojala kod kategorija poštanskc istorije koja Je bila smeštena u poscbnu halu tako da se ovaj materijal mogao na miru ı dosta koncentrisano pregledati.

Pritisak trgovaca osetio se ı u izboru gran pria, ali o tome više u trač rubrikama.

Beč je prelep, čovek poželi uvek da ponovo dođe, ima se šta ı videti ı čuti, ali organizatori ovaj put nisu bili na nivou organizacije evropskih događaja ı nisu pokazivali neku veliku gostoljubivost ı ljubaznost.