Filatelista

Helersko izdanje bosanskih maraka s početka xx veka 3

НЕГЕВЗКО IZDANJE BOSANSKIH MARAKA SPOČETKA XX VEKA

Đorđe Radičević

Pre više od pet godina (FILATELISTA 217/8) isti saradnik je objavio članak o helerskom izdanju maraka austrougarske okupacije BiH s početka XX veka. Obradjene su osobenosti papira, zupčanja, boja i dr. Спаоста је ођесапо да сето se u dogledno vreme vratiti ovoj temi sa još više saznanja odnosno pitanja.

Izdanje franko maraka u helerskoj (krunskoj) valuti s početka veka ı sa nadopunom i zamenom nekih vrednosti tzv. “crnim brojkama” iz 1901. godine, pruža odista velike mogućnosti za filatelističko istraživanje.

Ono što upućenije filateliste može zbunjivati jeste pitanje pripreme Ovog izdanja, izbora motiva, papira, boja pa čak i nominale pojedinih maraka. Naime, čini se da je za pripremu ovog izdanja, prvog u novoj helerskoj valuti poštanska uprava Austrougarske imala dovoljno vremena. Nova novčana jedinica ] kruna = 100 helera počela je da se primenjuje (štampa, odnosno kuje) Još 1892. godine pa Je prelazni period obračuna i upotrebe stare krojcerske valute trajao devet godina. Paritet je uspostavljen na bazi 1 kruna = 50 krojcera odnosno, 1 krojcer = 2 helera. Doduše, nova tarifa u helerskoj valuti koja se za područje BiH koristila od 1. januara 1900. godine unela je i neke suštinske promene, a ne samo preračunavanje sa stare na novu valutu — tako je tarifa za poštansku kartu bila 5 helera umesto 2 krojcera, pismo za inostranstvo 25 helera umesto 10 krojcera, doplata za preporuku 25 helera umesto 10 krojcera ...

Umesto izdanja koje će po svemu da obeleži novu epohu ı valutu, nove tarife itd. pojavilo se izdanje koje se po malo čemu razlikovalo od prethodnog krojcerskog izdanja, veoma dugo korišćenog (od 1. Jula 1879. godine).

Zadržan je potpuno isti motiv – crtež austrijskog dvoglavog orla kao državnog, grba bez oznake države i valute. Razlika u crtežu u odnosu na prethodno izdanje bila je samo u tome, što su oznake vrednosti bile u donjim umesto u gornjim uglovima.

Lako se mogu uočiti ı drugi važni dokazi o nesolidnoj pripremi ovog izdanja, o čemu će u nastavku biti više reči.

Jedna od zanimljivosti koju ı ovom prilikom ne treba propustiti (jer je u medjuzavisnosti sa daljom obradom naše teme) predstavlja pitanje prvog dana upotrebe maraka ovog izdanja, konkretno marke od 1 helera koja se morala prva pojaviti sama ili zajedno sa drugim vrednostima. Sve to u uslovima kada su kratko vreme tokom 1900. godine ı nadalje korišćene marke prethodnog krojcerskog