Filatelista

40 SRBIJAFILA XII

Srbijafila XII: Prigodni žigovi

Četvrti primer: nedostatak u sadašnjem sistemu ocenjivanja predstavlja formalno ista bodovna lista za zbirke maksifilije i za npr. klasičnu filateliju. Bez većeg dokazivanja, jasno je da poredjenjem ove dve kategorije, jedna zbirka mora biti oštećena obzirom na nemogućnost poredjenja odredjenih kvaliteta u zbirkama, a one ipak moraju da se (prema postojećim pravilima) iskažu istovetnim medaljama. Ovo bi npr. moglo da znači i: apsolutno visok kvalitet zbirke maksifilije (u kojoj Je postignut maksimalni nivo) uporedjuje se sa istim kvalitetima u zbirci klasične filatelije, što samo površno može da znači isto jer je suštinski nešto sasvim različito: iste su kvalifikacije, ali je materija bitno različita!

Ovakvi primeri, a ima ih još, navode na misao da, izgleda ne dozvoljavamo sebi da razmišljamo i van uobičajenih, da ne kažem okoštalih, kategorija i pravila koja su sigurno u momentu svoga uspostavljanja imala u potpunosti razloge za formulisanje na način kako je to tada uradjeno a danas poznato. Medjutim vreme i svi ostali faktori čine svoje (što predstavlja redju, ali apsolutnu istinu) pa stoga ne treba i ne smemo da zatvaramo oči pred činjenicama da se i na ovom području, području našeg interesovanja – filateliji, dešavaju promene koje menjaju dosadašnje odnose ı vrednosti.

Pre svega dosadašnji tJ. sadašnji sistem ocenjivanja zbirki koje se izlažu je Jednoobrazan za sav izloženi filatelistički materijal, što znači da se ocenjuju na osnovu propozicija u jednom istom pravilniku. Ovo je i objašnjenje, da uprkos pokušajima da se elastičnim pristupom u ocenjivanju zaobidju zamke, rešenja neće biti bez izgradjivanja drugačijeg pristupa, odnosno vrednovanja izloženog filatelističkog materijala ı da tek tada možemo očekivati rezultate koji bi sveli nelogičnosti na najmanju moguću meru i bili bi prihvatljivi za svakog.