Filatelista

FALSIFIKATI TEMIŠVARSKIH PISAMA

Slobodan Bajić

Velika potražnja dokumenata poštanske i filatelističke istorije, pisama, dopisnica, telegrama, uputnica, poštanskih obrazaca i drugih filatelističkih objekata, kao i porast cena te vrste dokumentacije, uticali su da se poslednjih godina na tržištu pojavljuje sve veći broj falsifikata takvog materijala.

Falsifikatora i falsifikata u filateliji uvek je bilo. Za razliku od ranijih, klasičnih falsifikata, kada su uglavnom falsifikovani žigovi i marke, posebno pretisci na markama, poslednjih godina zapaža se jedna posebna vrsta falsifikata. Pojavljuju se pisma na kojima su na dobro uvežban, promišljen, često i na duhovit način falsifikovani samo pojedini elementi na pismu. Naime, koriste se originalna pisma, poštanski uredno otpremana, sa originalnim markama i poštanskim žigovima, rukopisnim oznakamai sl. pisma koja zbog velike brojnosti na tržištu nemaju visoku cenu. Na tako odabran materijal vrše se popravke, "retuši” poštanskih i cenzurnih žigova, dopisuju se razne rukopisne oznake (cenzurne ili za povratnu poštu), ратаћ сепzora. Najčešće zloupotrebe vrše se tako što se па ispravna, originalna pisma prilepljuju različite marke, obično porto marke ili marke drugih izdanja da bi se dobilo pismo sa mešanom ili višebojnom frankaturom. Naknadno se prilepljuju razne nalepnice, najčešće za preporuku, razne banderole i sl. Vrlo često se ispravna, originalna pisma naknadno označuju poštanskim ili cenzurnim žigovima, falsifikovanim ili originalnim, zaostalim posle ratova.

U poslednje vreme falsifikovanje žigova vrši se na savremen način tako što se skeniranjem snimi žig sa originalnog pisma, a zatim se laserskom štampom prenese na drugo pismo.

Sve je podređeno samo jednom cilju: da se od originalnog ali jeftinog pisma napravi pismo lepše, dekorativnije, atraktivnije i pre svega, skuplje na tržištu.

Kod ovakvih mahinacija često se ne vodi računa o tome da li frankatura na pismu posle naknadno prilepljene marke odgovara važećoj poštanskoj tarifi, da li su dodate marke upotrebljavane u to vreme, da li su prilepljena nalepnica ili otisnuti žig korišćeni tada na toj teritoriji. Uvek se računa sa lakovernošću, naivnošću i nedovoljnom obaveštenošću filatelista, ali i sa manom velikog broja sabirača да nekritički kupuju sve što im se ponudi i ne trudeći se da, proverom 1 ispitivanjem sami utvrde falsifikat.

Treba u ovakvim okolnostima imati u vidu i to da postoje falsifikovana pisma koja u potpunosti odgovaraju zahtevima originalnog pisma i da je teško na njima prepoznati falsifikat. Za razliku od ranijih falsifikatora koji su bili filatelistički i grafički dosta neupućeni, danas ima i takvih koji su u tom poslu veoma vešti. Zato pri kupovini, posebno skupih pisama, treba biti vrlo oprezan.

Falsifikovanog materijala sve je češće i na raznim aukcijama.