Filatelista

ти / 0)

- Ukupna izdanja spadaju u grupu "umerenih" i "veoma umerenih" zemalja,

- Tematika maraka odgovara (la je) osnovnim trendovima tematskih zbirki.

- Estetski izgled i kvalitet štampe objektivno spadaju u sam vrh evropske filatelije (ju. marke su često i visoko rangirane na međunarodnim takmičenjima: na primer, na svetskoj izložbi u Đenovi 1992. godine drugo mesto je pripalo bloku Kolumbo "Јидотатке", a da nije bilo političkog konteksta, po opštoj oceni znalaca, ta bi marka osvojila i prvo mesto).

4.7. Navedimo i jedan privid paradoksa: godišta "treće Jugoslavije“ nude se po ceni od 40 do 60 DM (lepa zarada u odnosu na oko 20 DM nominale), a u isto vreme tiraži "Jugomarke" nastavljaju s padom).

4.8. Poznate okolnosti u minulih desetak godina imale su kao posledicu, između ostalog, izrazit pad jugoslovenskih maraka u glavnim svetskim katalozima. Ne ulazeći u analizu razloga i ciljeva takvog pada, to jest da li se radi samo o odrazu ponude i potražnje ili i o drugim uzrocima i mogućim porivima (recimo političkim), konstatujmo da je ova negativna činjenica u stvari veoma pozitivna za potencijalnog ulagača jer nema sumnje da su jugoslovenske marke, po svim objektivnim parametrima, kataloški u ovom trenutku veoma potcenjene.

5. ZAKLJUČAK

5.1. Iz svega rečenog proizlazi nedvojbeno da su svi uporedivi elementi i parametri veoma povoljni kada se radi o potencijalima razvoja jugoslovenske filatelije, a da je ona ipak u stvari na vrlo niskim granama”. Razlog za takav - evidentan i eklatantan raskorak leži samo u jednome: nedostalak unutrašnjeg tržišta. Može se čak reći da jugoslovenska filatelija opstaje dobrim delom samo zahvljujući inostranoj tražnji.

5.2.Tržište ne pada s neba niti nastaje ex nihilo nego se mora stvarati, organizovati. U protivnom, filatelija će u ovoj zemlji polako odumirati (što se ne dešava samo sa njom) i ostaće zadovoljstvom i biznisom samo malog broja “probranih upućenih egoista” (recimo, par stotina ljudi) kojima često i jeste u interesu da se saznanje o njenom značaju i višestrukoj privlačnosti ne šire. Oni, naravno, ne mogu ili ne žele da shvate da je i njihov interes upravo suprotan: promovisanje i širenje ovog zadovoljstva/biznisa na što veći krug korisnika.

5.3. Mehanizmi i kanali za to svuda su poznati i ništa novo ne mora se izmišljati; valja ih samo primeniti uz prirodno prilagođavanje našim okolnostima. A da li će to tako i biti teško je reći, zapravo nemoguće: ovde se stvari razvijaju uglavnom po “ma:fijevskim zakonima”, a zadnje vreme samo su pesimisti dobri proroci.

5.4. No, bez obzira na to, poigrajmo se malo - bar teoretski - brojkama. Zamislimo da u dogledno vreme, sticajem povoljnih okolnosti i odgovarajućih edukativno - informativno - promolivnih napora, dostignemo do broja filatelista u Jugoslaviji koji bi se kretao oko 1% stanovništva. Bilo bi to preko sto hiljada skupljača. A šta bi se onda desilo, po logici ponude i tražnje, sa cenama maraka čiji su tiraži ispod te brojke? Naravno, u ovim okolnostima to se može uzeti samo kao dobar vic ili žongleraj brojkama iako je razumnom racionalisti više nego jasno da se zapravo radi o veoma skromnim predviđanjima u odnosu na objektivni (mrtvi, zamrli ili usnuli) potencijal. Ko zna?