Filatelista

2 uu C:I:IZKIz IIImDIC—m RR klasama, broj izložaka koji se prvi put pojavljuju, broj izložaka u eksperimen-

talnim klasama, ocene žirija i sve to u odnosu na prethodne izložbe. Kada se

u prvi plan ističu masovnost, popularizacija među mladima, pridobijanje šire

javnosti, baštinjenje tradicije, rizikuju se neposredni ciljevi takmičarske izložbe.

Sve drugo možemo označiti dugoročnim ciljevima, ali nei rezultatima, jer zbog

svog odloženog efekta oni nisu vidljivi odmah. Potrebno je, naime, da pro-

tekne izvesno vreme pa da se pojave novi izlagači, neposredno podstaknu-

ti onim što su videli.

|pored dobro poznate istine da se u svakom poslu postižu najbolji rezultatii najviše napreduje kada postoji takmičarski duh (konkurencija), na mnogim izložbama kod nas pronalaze se brojni razlozi (izgovori) da im se ukine taj važan element, pa one postaju prigodne, pokazne, jubilarne (obično kao jubileji lošeg izlaganja), na lokalnom ili regionalnom nivou.

Suočeni sa tom činjenicom, odbori prave selekcije mogućeg, a ne selekcije najboljeg. Pred tim ne treba zatvarati oči. Ulazak na “Srbijafilu” je odavna limitiran kategorijom kvaliteta (ova izložba je davno prestala da bude kontejner u koji će ubacivati ko šta stigne). To je činjenica, ali je isto tako činjenica da se u nekim tradicionalno “slabijim” klasama “proguta” i ono što ne može idržati ozbiljan kriterijum. To je slabost koja se mora lečiti sa prvim koracima izlaganja. Zato je potrebno da, umesto izložbi koje su same sebi cilj, lokalne i regionalne izložbe budu mesta prvog pojavljivanja i prepoznavanja onoga što je filatelistički dobro.

Izložbe jesu osnovni pokretači interesovanja za izlagačku filateliju i zbog toga ne smeju proći bez detaljnijeg stručnog komentrisanja u filatelističkoj štampi. Na “Srbijafili XIII” broj novih izložaka je bio do sada najveći (24). Ono što je takođe dobro i vodi u pravcu širenja interesovanja za izlagačku filateliju jesu eksperimentalne klase (one frame, npr.) u kojima je sve više novih izložaka. Očigledno je da nove FIP klase dobijaju prolaz u smislu njihove privlačnostii prihvatljivosti za nove izlagače, čija je orijentacija na materijal koji iz najrazličitijih razloga nema izdašne izvore ili zbog svoje savremenosti otvara nove horizonte filatelističkog sakupljanja (open class, npr.).

Ponovićemo stav koji su neki označili kao geslo naše izložbene aktivnosti koji glasi: - bez izložbi nema ozbiljne i organizovane filatelije. Ovo je istovremeno poziv filatelistima, da se odvaže i izlažu i na taj način omoguće da njihov rad i ulaganja u zbirke, kao kulturna dobra, postanu pristupačni široj javnosti.

Za sve koji su radili na organizaciji Filafesta ili suizlagali na nekoj od njegovih izložbi može se reći da su dali veliki pojedinačan doprinos uspehu manifestacije. Takođe je ostvarena odlična saradnja sa Poštom i visokim ustanovama kulture Beograda. Ovogodišnji Filafest možemo označiti kao najavu rađanja nove institucije kulture iz domena filatelije.

Danas, ovakvi poduhvati imaju karakter projekta i podrazumevaju značajna materijalna ulaganja i studiozan rad.

Urednik