Filatelista

Umetnički pečat” korišćen povodom tribine u SKC-u (sl. 1)

U svojim akcijama, pa i onoj u beogradskom Studentskom kulturnom centru sredinom sedamdesetih prošlog veka & milenijuma, on je nastojao da ukloni granice između umetnika & publike, između umetničkog događanja i situacija izsvakodnevnog života, da proširi granice umetničkih medija, alii da prihvati riziksame akcije kao u slučaju performansa "Ja volim Ameriku - Amerika voli mene” u kome je nastupio s kojotom u zatvorenom prostoru izložio se stvarnoj opasnosti od napada te zveri.

Zbog svojih političkih ubeđenja i svog beskompromisnog umetničkog angažmana, posebno zbog insistiranja naideji da Akademija umetnosti u Diseldorfu, gde je bio profesor, prihvati svakog ko tu želi da studira, 1972. je izgubio mesto profesora na toj Akademiji i eskomuniciran je iz javnog života. No, to ga nije pokolebalo i on nije odustao od svojih idejai umetničkih poduhvata, u koje je što-šta spadalo: aakcije/performansi, hepeninzi, instalacije, objekti, multipli (objekti, grafike & štampa), procesualne demonstracije, ulične akcije ...| materijal u njegovim umetničkim tvorbama nije bio uobičajen: zemlja, mast, med, filc, krv, mrtve životinje, otpaci (razno civilizovano đubre, kao kod Švitersa, dadaistai Novih Realista). Krst, osobito crveni krst, bio je, recimo, jedan od njegovih prepoznatljivih znakova...

Jozef Bojs je umro 1986. u Diseldorfu, ali njegova duhovna zaostavština tek dobija na značaju. | to tako traje sve do ovih dana ...

U Beogradu, 29. oktobar 2003. Anno Domini Kao esencijalno značenje krsta Bojs navodi 9 veru u vaskrsenje, koja nađačava krst kao Bojs u SKC-u 1972. godine

znak smrti i simbol žrtvovanja i patnje.

? Bojs upotrebljava pečate za pečaćenje manifesta, političkih izjava, edicija, objekata crteža, knjiga itd., koje sa pečatom na njima pripaja svome materijalu i na njih ukazuje kao na sastavni deo svoga rada.

Ovi pečati nisu zamišljeni kao zamena za signaturu, već obeležavaju Bojsovu nameru da svaku pojedinačnu aktivnost organski integriše u celokupan kocept svojih socijalnopolitičkih podsistema.

Bojs se intezivno bavi simbolikom krsta. Pri tome na krst gleda u veoma apstraktnim odnosima, na primer, kao na tačku preseka koordinatnog sistema antike i hrišćanstva, hrišćanstva i materijalizma, kao znak sučeljavanja dvaju neposrednih shvatanja, pri čemu materijalizam označava apsolutno pozitivan rezultat hrišćanstva, u kojem nije trebalo istrajavati na svemu.