Filatelista

30

meno pokazuje da se radi o slovenačkom izdanju koje nije namenjeno Istri, Rijeci ili ostrvima. Filmski pozitivi korišćeni pri izradi predloga pokazani su na sl. 13. Jedan pozitiv Je sve što Je preostalo od marke od 50 centesima, ali je štampanje marke od 1 lire počelo u dve boje, smeđoj ı jorgovanasto-crvenoj. Po svim karakteristikama može se zaključiti da su te dve verzije neizdate marke štampane u Ljubljani, i to u leto 1945, kad je Još postojala mogućnost priključenja Trsta. Obe verzije marke viđaju se na tržištu u rezanom obliku, a zupčani ili poništeni primerci filatelističke su tvorevine.

S1.13. Pozitivi za izradu predloženog izdanja za Slovensko Primirje i Trst

Po navodima Naredbe br. 19, Okružni narodnooslobodilački odbor za Istru, zajedno s Okružnim narodnooslobodilačkim odborom za Slovenačko primorje, naručio Je novo izdanje maraka za ta područja u Ljubljani. Treba primetiti da Rijeka nije pomenuta. Proizvedene su u početku četiri marke s brojčanom oznakom 0.25, 0.50,2 i 10, ali bez oznake valute, iako Je to trebalo biti lira. Kod klišea Duina, koji je ovom prilikom nanovo upotrebljen za marku od 2.00 Lire, odstranjena Je oznaka valute. Natpis je isto tako promenjen u ISTRA I SLOVENSKO PRIMORJE). Marke su štampane u štampariji "Lyudska pravica" u Ljubljani ı prve četiri vrednosti puštene su u opticaj u podzemnom poštanskom uredu Postojnske Jame 15. 08. 1945.

Narudžba slovenačkih žigova. Žigovi sa natpisima na slovenačkom jeziku pojavljuju se od 15. 08. 1945. u nekim ustanovama bivše tršćanske i goričke direkcije u Zoni B, ı to u Postojni, Vipavi, Ajdovščini, Cerknu itd. Ti. žigovi uvek su Jednokružni, često malog promera, uglavnom s oznakom meseca rimskim brojkama ı uvek s brojčanim šalterskim oznakama, te je očigledno da su dostavljeni iz Jednog centra, logično iz Ljubljane. Treba uzeti u obzir da je zamena italijanskih žigova u ostatku Zone B, pa ı na samoj Rijeci, počela tek u drugom kvartalu 1946. Stoga su ovi slovenački žigovi Jedini u upotrebi na slovenskim jezicima u cijeloj Zoni B u toku prvih nekoliko meseci. Prva zabeležena pojava takvog žiga jeste crveni žig Postojnske jame, sa šalterskom oznakom 1 ili 2, upotrebljen na dan izdanja maraka. Uvek se smatralo da se radi o prigodnom žigu, ali to ne može biti tačno. Naime, iako Je ustanova poslovala ı nakon dana izdanja, otisak tog Žiga u crno] boji dosad nije poznat ni za koji datum, ali Je poznato nekoliko primeraka crvenog žiga s različitim datumima ız 1946. ı 1947. To navodi na zaključak da je kancelarija u Jami uvek upotrebljavala crvenu boju, možda u reklamnom smislu. Treba dodati da Je ı sam crveni ŽIg s bilo kojim datumom nakon 20. 08. 1945. vrlo redak, što navodi na zaključak da je Jamska kancelarija verovatno poslovala samo povremeno, tokom turističke sezone ıli za praznike.

Nastaviće se.