Filatelista

Uočivši nastale promene ı raz like izvršili smo idiasifilciei u gumiranja na dve vrste/AiB/itri tipa /a,b,c/. A. UJednačeno gumiranje /guma/ B. Neujednačeno gumiranje /guma/

Ujednačeno gumiranje /guma/ može biti : Aa. bela, glatka, sjajna, prozirna Ab. žućkasto-žuta, glatka, sjajna, prozirna Neujednačeno gumiranje /guma/ može biti: , Bc. žućkasto-žuta, žutosmeđa, hrapava /ređe glatka/, prugasto-zmasta, polusjajna /redje sjajna/. Pruge su slabije ili uočljivije, horizontalno ili vertikalno položene zavisno od formata markc sa sitnim zrncima /redje bez njih/, raspoređenim duž pruga.

Jedna varijanta /podvrsta/ neujednačenog gumiranja /gume/ je mat guma /bez sjaja/. Uočava se Jedino na nominali 1,50 din. na običnom papiru, a ređe na kredastom od 3.00, 5.00, 6.00 i 16.00 dinara, ali bez pruga ı zrnaca. Punoća gume u uslovima današnje tehnologije iznosi -0,0005 mm, a u našem materijalu izmedju 0,0007 ı 0.0010 mm, zavisno od ujednačene ili neujednačene gume. Uporedjivanje i analiziranje ovakvih razlika i raznovrsnosti u vrsti i tipu gume, upućuje nas na zaključak : da se gumiranje maraka obavljalo na više uređaja različite savremenosti, da postoje razlike na obe osnovne vrste papira i međusobno se jasno uočavaju. Međutim, razlike postoje i na istoj vrsti papira, ne samo na različitim vrednostima, već i na istim, ali različite punoće ih strukture papira /Tabela 2/, da bez obzira na vrstu papira, vrstu i tip gumiranja, preovlađuje guma Ab i Bc nad Aa tipom,

- zastupljenost gumiranja Bc uočava se u 2/3 slučajeva, na kredastom papiru,

- guma tipa Aa postoji na nominalama 2.00 ,4.00 , 9.00 i 12.00 dinara kredastog papira, a na običnom papiru na vrednostima 1.00, 4.00, 12.00, 20.00 i 16.00 /jarko zelenoplava/ i retko kod 0.50, 2.00 i 6.00 dinara,

– guma tipa Ab konstatovana je kod kredastog papira samo kod vrednosti od 2.00 dinara i na svim nominalama običnog, papira izuzev 12.00 dinara,

– redje se uočavaju primerci maraka Bc gume na običnom papiru ı to na vrednostima od 0.50, 1.00, 2.00 i 3.00 dinara, a pojedine marke imaju obrnut raspored pruga u odnosu na format marke. To se dešava u slučajevima krpljenja /spajanja/ pokidanog. papira iz rolne, kada se „zakrpa“ postavi okretanjem za 90 stepeni od smera kretanja trake*.

C. BOJE MARAKA

Marke “partizanske serije” štampane su više te postoje razlike u osnovnim bojama, nijansama i tonovima a zbog ncujednačene zasićenosti bojom, te vrste, punoće ı strukture papira**.

Prikazane su tipične osnovne boje, koje se međusobno jasno ı lako raspoznaju. Razlike se uočavaju na obe osnovne vrste papira, sem ukoliko nanos krede nije ravnomerno raspoređen i lošeg Je kvaliteta ili Je papir manje uglačan (satiniran). Tada je teško uočiti razliku na dve vrste papira iste nomnmale i boje. Nijanse nastaju zbog različite zsasićenosti Jednom bojom, a tonovi - toniranja kao

* U toku štampe Još češće kada se gumirani papir /gumiranje se obavlja pre štampe/ okrene za 90 stepeni ı uloži u štamparsku mašinu. ** Za klasifikaciju boja korišćen je katalog MICHEL FARBENFUERER.