Filatelista

Damir Novaković PREGLED MARAKA I POSTANSKF ISTORIJE TRSTA, RIJEKE, ISTRE I SLOVENAČKOG PRIMORJA 1945-1947

de nastavak ız broja 260 Marke i poštanska istorija Zone B od 20. avgusta 1945. do 16. septembra 1947. godine

Marke Zone B. U prethodnim rasmatranjima već je naznačeno da se uspostava Jedinstvene poštanske direkcije nije odmah odrazila na terenu, nego je trebalo nešto vremena da se poštanska služba uskladi u celoj Zoni - Ipak, oba riječka provizoma izdanja u opticaju u riječkoj ı pulskoj direkciji brzo su puštena u promet i u tršćanskoj i goričkoj pokrajini i time postaju prve zajedničke marke ovog područja. Uprkos jednom suprotnom izveštaju iz tog doba,čini se da ljubljansko izdanje od četiri redovne marke zbog reorganizacije nije podeljeno ostalim poštama u Zoni,nego Je povučeno par dana nakon njegove pojave u Postojnskoj Jami. Do sada nije pronadjeno nijedno verodostojno pismo s tim markama koje bi bilo datirano pre kraja oktobra, poslato iz bilo koje pošte osim Postojnske Jame 15.avgusta te u nekoliko sledećih dana. Stoga se opravdano može preipostaviti da Je privremeno zamenjeno markama prvog i drugog riječkog provizorija. Novoštampane ljubljanske marke predate su direkciji u Rijeci, koja je naručila u Ljubljani štampanje dodatnih šest vrednosti puštenih u promet 13. decembra i 24. decembra 1945. U medjuvremenu su ponovo puštene u opticaj, ovaj put od strane zajedničke direkcije, četiri već gotove „postojnske“ vrednosti i to prvo vrednost od 2 lire koja se viđa sa najranijim datumima. Treba primetiti da je vrednost od 0,25 lira bila u vidu tarifa praktički neupotrebljiva i da je niska vrednost od 0,50 lira tipično korišćena kao dodatna ili masovna frankatura. Zajedno tih deset maraka predstavlja prvo izdanje redovnih maraka Zone B, koje se naziva “ljubljanskim štampanjem”.

Količine štampane u Ljubljani nisu se pokazale dovoljnim i ubrzo je usledila i druga narudžba koju ljubljanska štamparija nije mogla preuzeti zbog nedostatka sirovina, te je narudžba prebačena na zagrebačku štampariju „ Tipografija” (kasnije “Vjesnik”). Zagrebačko štampanje je izvršeno u mnogo većim količinama, u promenjenoj boji kod tri vrednosti, a kod tri marke i u dva sasvim različita štampanja. U vidu promene tarifa ukazala se potreba za brzo utrošenim niskim vrednostima od ] i 2 lire, koje su proizvedene sredinom novembra 1946. pretiskivanjem u Rijeci visokih nominala od 20 ı 30 lira, kojih je u tom trenutku bilo dovoljno, a kasnije istog meseca i doštampavanjem tih nominala uz dođamne marke od 3 ı 6 lira u beogradu tzv. “Beogradsko štampanje“. Konačno, zadnje izdanje maraka Zone B opet su pretisnute marke, ovom prilikom, na ponovo štampanim redovnim i službenim markama Jugoslavije. Čini se da je upotreba osnovnih Jugoslovenskih maraka, makar i u promenjenoj boji, imala politički razlog, da se time naglasi pripadnost tog područja Jugoslaviji, na isti način na koji je Italija insistirala da se u Zoni A upotrebljavaju osnovne italijanske marke s pretiskom. Poslednje izdanje štampano Je pretiskom u Državnoj markarnici u Beogradu.

Podaci o datumima izdavanja ı o izdatim količinama koji se nalaze po katalozima su uglavnom tačni i ne treba ih posebno ponavljati. Doduše, svakako treba naglasiti da tri marke drugog “Zagrebačkog štampanja“ zaslužuju posebnu katalošku postavku. Te su marke sasvim drugog izgleda, štampane su znatno grubljim rasterom i razmak između maraka u arku bitno se razlikuje od prvog štampanja ı iznosi 6,0 mm u oba smera kod sve tri marke umesto 5,0 mm kod marke od 1 i 5 lira, odnosno 4,0 mm kod marke od ? lire. Tako se opšti izgled relativno malo razlikuje kod marke od 5 lira, druge se dve lako prepoznaaju, a sve se tri mogu odmah identifikovati u parovima ili u većim celinama. Dodatno, budući da Je drugo štampanje rađeno u julu 1946. sve korišćene marke žigosane tog meseca moraju po definiciji pripadati prvom štampanju.(Sl.14)