Filatelista

26

Porto marke Zone B. Do SE nisu Pionađeni ni dokumenti; a ni nedov alino. frankirane pošiljke koje bi ukazale na metod plaćanja porto poštarine pre izdavanja prvih porto maraka 31. decembra 1945., niti je jasno da li su teretne takse uopšte naplaćivane u tom razdoblju

Uobičajene kataloške postavke sastoje se od četiri izdanja. Po mišljenju autora ovog priloga kataloški pristup bi se trebao proširiti na šest izdanja i to:

Prvo izdanje (31.12.1945.) L.1.00/0.25, L.4.00/0.50, L.8.00/0.50, L.10.00/0.50, L.20.00/0.50

Drugo izdanje (22.02.1946.) L.0.50/20.00, L.2.00/30.00

Treće izdanje (25.03.1946.) L.1.00/1.00

Četvrto izdanje (11.05.1946.) L.1.00/1.00, L.10.00/30.00, L.20.00/30.00, L.30.00/30.00

Peto izdanje (30.10.1946.) L.1.00/0.25, L.2.00/0.25, L.4.00/0.25, L.10.00/20.00, L.20.00/20.00, L.30.00/30.00 Šesto izdanje (08.02.1947.) L.1.00/d.1.00, L.2.00/d.1.00, L.6.00/d.1.00, L.10.00/d.1.00, L.30.00/d.1.00

Razlog za podelu prvog izdanja sastoji se u upotrebi dodatnih štamparskih elemenata i različitom pristupu štampanju koji je upotrebljen kod pretiskivanja dve dodatne vrednosti izdatih nekih sedam nedelja kasnije. Tzv. “drugo” izdanje isto treba razdvojiti ı zbog datuma, a posebno i zbog drugog izdanja marke od L.1.00/1.00 koja se bitno razlikuje od maraka pretisnutih 25. 03. 1946. ı u znatnom broju primeraka (50.000).Ta marka, koja usput rečeno sigurno zaslužuje poseban kataloški broj, ima veliki četvrtasti decimalni znak na svakoj poziciji na ploči, dodatno, njena ploča pokazuje identične osobine na istim poljima koje se samo mogu asocirati s visokim vrednostima te serije, a ne s niskim vrednostima izdatim pedesetak dana ranije. Treba upozoriti čitaoca i na datum petog izdanja, koji se obično navodi u katalozima kao 07. 09. 1946. Taj datum, koji potiče iz Specijalnog kataloga maraka Jugoslavije iz 1948.nije tačan. Ta serija je izdata 30. 10. 1946. Sve porto marke osim šestog izdanja su pretisnute u raznim štamparijama u Rijeci. Zadnje izdanje je štampano u promenjenoj boji u Državnoj markarnici u Beogradu.

U nekoliko navrata Jugoslovenski ı italijanski filatelisti postavljali su pitanja o upotrebi porto maraka 1 često pridavali neke filatelističke motive tim izdanjima, posebno s obzirom na veći broj izdanja, visokih nominala i na račun brojnih i ponekad retkih osobina pretiska kojim ta izdanja obiluju. Po mom mišljenju radi se o neopravdanim prigovorima. Osobine se mogu lako razjasniti nedostatkom ı lošim kvalitetom materijala u ranim poratnim godinama. Poneke osobine se ponavlJaju iz izdanja u izdanje, Jer alternative nije bilo. Dodatno, ne postoje manipulacije sa pretiscima npr. različite boje ili slične spekulativne tendencije, a broj pogrešnih pretisaka npr. dvostrukih ili pomaknutih, Jako Je mali ı po svemu sudeći slučajan. U celini, ako ne ı u osobitostima, tiraži su uglavnom dosta visoki u poređenju sa tiražima osnovnih maraka. Doduše, treba priznati da Je postojanje mogućnosti za specijalizaciju poticalo sabirače i treovce da kupe veće količine ovih maraka, što Je verovatno doprinelo češćem izdavanju porto maraka nego što je u stvari bilo potrebno.

Porto marke nisu se samo koristile za naplatu nedostatka poštarine nego i kao “franko provizoriji“ u nedostatku odgovarajućih maraka (S1.15). Upotreba visokih nominala uglavnom Je bila namenjena paketskoj službi za plaćanje obaveštenja o dolasku paketa, ležarine ı taksi carinskog pregleda (SI.16). Dalja vrsta upotrebe porto maraka bila je moguća po italijanskom propisu Tassa al carico del destinatario (Poštarina na teret primaoca), koji se u Zoni B tolerisao ı po kome su određene ustanove, npr. sudovi ili organi civilne uprave, mogli poslati dopis na teret primaoca, koji Je po prijemu platio normalnu poštarinu bez kaznene doplate, a koja Je zaračunata u porto markama (SI. 17).

Sačuvano Je vrlo malo pošiljaka koje pokazuju bilo koju vrstu upotrebe porto maraka, alı postoji značajna količina ispravno upotrebljenih maraka svih nominala koje nisu uslužno žigposane i koje uglavnom potiču s opranih paketskih sprovodnica. Nažalost, u doba posleratnih nestašica stari papir, a posebno karton ili polukarton, rutinski je reciklovan pa su cele paketske sprovodnice poratnce Jugoslavije prilično retke, a Zone B izuzetno tetke. Marke su isečene ı jednostavno oprane,