Filatelista

26

y_R ar ar —_—_—_—— Za == ~

o 4! 4 Zu ZOO Uk 10 e a. #2),

WAGA

Slika 2 Pismo, upućeno od strane šefa francuske medicinske misije u Srbiji dr: Žobera sa tekstom : "Šef francuske medicinske misije ”( "Le chef da la mission medicale francaise ") u donjem levom ugla pisma za Francusku, nosi žig Francuske ambasade u Srbiji na kome piše: "LEGA4TION DE FRANCE EN SERBIE a u sredini "R.F" (Republic Francaise). (Ljubaznošću g. J.Bourguignat-a).

Rad svih misija bio je koordiniran ı kontrolisan od strane Medjunarodnog odbora za uvodjenje sanitarnih mera za suzbijanje zaraze, čije Je formiranje poteklo od ser Ralfa Pedžeta i Amerikanca dr Ričarda Stronga. Po dolasku u Niš, pukovnik Žober je postao ravnopravni član tog tima. Lekari francuske medicinske misije dobili su za područje svog rada Staru i Novu Srbiju. sem Skoplja ı Bitolja. Niš je bio sedište misije, a cela Srbija je bila podeljena na sedam zdravstvenih sektora u koje su po dolasku bili rasporedjeni francuski lekari i to sa sedištem, kao sledi: Beograd, Užice, Valjevo. Kruševac. Kragujevac. Zaječar ı Niš. U svakom od navedenih gradova nalazio se lekar — šef sektora. Iz ovih mesta francuski lekarı su na konjima, mazgama i kolima posećivali ı najudaljenija sela iz svog delokruga rada (17).

Niš je bio centralni izvor zaraze. Prema memoarskoj literaturi “Niš je bio sumoran grad. Na mnogim kućama se vijorila crna zastava, ukazujući na prisustvo smrti. Svaki dan se čuo Šopenov pogrebni marš, čak i više puta na dan, kojim je vojna muzika ispraćala pokojne vojnike na vojno groblje.”

O radu mediicinskih misija posebno je karakteristčno mišljenje Ch. Vopicke, ambasadora SAD za Balkan u tom vremenskom periodu — periodu u kome su SAD još bile neutralne: "Posebno mi je zadovoljstvo bilo što sam mogao da konstatujem da su medicinske misije SAD, Francuske i Engleske saradjivale u perfektnoj harmoniji da bi pomogli nesrećnicima. ...jer su to bili crni dani za Srbe. Dok su na bojnom polju ostvarivali pobede, kod kuće su njihovi roditelji, žene i deca umirali od tifusa i drugih bolesti” (3)

Više se neće ulaziti u ovaj deo istorije medicine u nas, jer postoji obimna gradja. Onima koji žele više da saznaju, preporučuje se ipak sveobuhvatni rad grupe autora koji govori o svim medicinskim misijama u Srbiji u to vreme naveden pod (4). kao i da je o medicinskim misijama u nas već pisano (8).

Nadalje će biti prikazani poštanski dokazi prisustva francuskih misija na tlu Srbije. kako sledi.