Filatelista

ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ

ваки наставак, као позитиван епилог прекида, повезан је са размишљањем | о потреби промене претходне праксе. У својој дугој историји Филателиста ~ "је имао краће прекиде у свом излажењу, али никада такве који су претили _ гашењем. Последњи, од децембра 2015, је заиста потрајао - без јасног изгледа када и како ће овај проблем бити решен. Савез је остао без средстава за било коју активност. У великој несразмери стоје резултати српских излагача и подршка Поште и институција културе Савезу филателиста Србије. Међународна федерација, на захтев земаљачланица, доставља списак изложака награђиваних последњих 10 година на њеним изложбама (в. стр. 59, "Соштгумлзе Амагда5 51 Ребгцагу 2017"). На основу тих података 8'Р утврђује годишњу чланарину за земљу-чланицу. Такође, ови подаци опредељују потребан број изложака за квалификовање националних комесара (8. стр. 85, "Митбег от аџиа ута ехћ о 5 Тог Сотт!55гопег5"). Друштвениоквиризначајделовања организоване филателије видљиви су путем изложби, публикација и јавних наступа филателиста. Пример за то је изложба „Мозаик изворних сведочанстава - Србија у Великом рату""приређена у галерији Радио-телевизије Србије (децембра 2014) којом је представљен део приватне колекције Александра Боричића, председника Савеза филателиста Србије. Поставка је изазвала велико интересовање филателиста и стручне јавности. – (...) у тренуцима када нам се наивно чинило да готово нема документа, писма, фотографије или плаката који није био познат генерацијама историчара што су се истраживачки посветили феномену Великог рата и није се нашао под лупом историографске анализе - једна приватна збирка настала дугогодишњим напорним трудом ентузијасте и заљубљеника у прошлост у потпуности је демантовала такво, већ укорењено и распрострањено схватање – написао је историчар доцент др Александар Животић. · Ауру историјских докумената сликовито описују речи Меше Селимовића: „Видљиви траг нечије руке што је давно записала неравне редове, пркоси смрти, а речи и њихов смисао живе непрекидно, као извор који не пресушује, као светло које се не гаси". Последњих година у Србији, на изложбама различитог историјског садржаја, све више је поштанско-историјских докумената, иако те изложбе у својој поставци нису филателистичке. Мислимо да та чињеница доприноси ширењу интересовања научне заједнице за филателију. ПТТ музеј 2016. године покреће пројекат „Култура путем поште" у коме учествују српски филателисти преко својих најистакнутији представника (Предраг Антић, Милан Радовановић). Ови догађаји, изванредно посећени и медијски пропраћени, наговестили су другачији однос према Филателији, у првом реду Поште. Овај број часописа излази сао знак таквог наговештаја. Крајем 2016. године, из штампе је изашла нова књига вишетомне монографије „Неми сведоци" проф. др Милана Радовановића под насловом „Савезници и Срби у Великом рату (1916-1918)". До сада најобимнија, ова књига поштанско-историјским средствима документује драматичне догађаје повлачења српске војске на албанску јадранску обалу, пребацивање из Драча и Валоне на Крф и у Бизерту у чему су помоћ пружили