Filatelista

pi

Жером Бургиња

Француска војна пошта и цивилна преписка на Балкану по завршетку Првог светског рата [1]

4 à

_ вај чланак разматра допринос француске војне поште опоравку поште за · цивиле на Балкану након Првог светског рата. Заснован је на архивама Зегм се

+ Historique de là Defense y Mapu3y . Како славимо сто година од тих догађаја, занимљиво је проучити овај период.

Интервал од 1918. до 1920. је посебно сложен. Завршетак борби након примирја на "североисточном фронту" (11. новембра у Француској) не значи крај рата. Да би ослабили централне силе, и да би задовољили Вилсоново начело народног права, савезници фаворизују вољу за независношћу словенских делова Аустро-Угарског царства, које се срушило почетком новембра 1918. године.

Мађарска се проглашава независном републиком, надајући се да ће бити призната као неутрална. Осим територијалних апетита савезника из тог региона (Србије и Румуније, као и Чехословачке на северу), који заузимају делове територије бивше Краљевине Мађарске играњем на карту политике Та ассотрц, "црвена" претња се опасно приближава Црном мору и захвата раскомадану и деморализовану Мађарску. Комуникација, која је суштински тешка у источној Европи, још је деликатнија због разарања и несташица.

Војне операције на Балкану у првом реду карактерише убрзано напредовање трупа након краха Централних сила на балканском фронту крајем септембра 1918. године. Јединице се веома брзо померају како би се наметнули услови примирја, стало између савезника који постали ривали и донео ред. Али расположиво особље није довољно да контролише ове огромне територије, у контексту демобилизације и умора војника након година борбе.

Француска војна пошта даје све од себе да прати ове покрете. Испрва, пошта се дистрибуира из Солуна, након распоређивања трупа. Ова рута се постепено напушта јер се железничка мрежа обнавља и повезује са западном Европом. Од посебног значаја је обнова Оријент експреса и јужног пута Симплон Оријент екпреса.

Даље на истоку, бродови енглеске и француске морнарице преносе пошту преко Црног мора, отворено је и неколико база за снабдевање, на пример у Констанци (Румунија).

Убрзо су ове војне поштанске услуге стављене на располагање цивилним управама поште у различитим земљама. Зачудо, обим преписке чини се ниским, нарочито што би се могла очекивати велика потражња након потпуног прекида размене током скоро пет година.

Топоними (имена локација) дати су како се сачувани у архиви и моћу се разликоваши од оних који се данас корисше (у зтрадама су даша садашња имена ако се значајно разликују).