Filatelista

Поштарина за сва писма је била бесплатна до 26. новембра 1840. када је одлуком Попечитељства внутрејњих дела (1840/6р.1 и Совиетбр. 260) уведена наплата поштарине за писма без обзира на растојање до места испоруке и то:

– Мања писма до једног писаног табака наплаћивана су по 20 пара.

- Већа писма написана више од једног табака по | чаршијски грош (40 пара).

Овде је интересантно напоменути да је пре отварања пошта 9. априла 1840. донесен закон да скеле на Сави и Дунаву, за пренос поште, поштарима не могу наплаћивати скеларину (36. | – стр. 215).

Уведене су прве поште, али никавих званичних прописа о оганизацији и њиховом пословању још није било. Пословање се заснивало на копирању рада аустријске Земунске поште.

Мењали су се разни пројекти и расписи, али није било никавих нових закона о поштама све до 18453. године. Средином јануара 1843. направљена је комисија у саставу: Стеван Стојановић, Илија Гарашанин, Јеврем Ненадовић и Урош Боришевић. Она је поднела Совјету извештај 6. април 1943. о регулацији поште и захтев за нови поштански закон који је кнез Александар Карађорђевић потписао 15. октобра 1843. године.

1843 - 15. октобар (36. || – стр. 227-258)

На основу овог закона постојале су четири главне поштанске линије:

• Београд – Гроцка – Пожаревац – Крушевица (Кучево) - Милановац (Доњи) - Брза Паланка - Неготин до Радујевца

• Београд – Гроцка - Колари – Паланка (Смедеревска) - Баточина – Јагодина Ћуприја – Параћин - Шупељак (јовановац) до Алексинца

• Београд - Гроцка – Колари – Паланка (Смедеревска) – Баточина – Крагујевац Брусница – Чачак – Пожега – Ужице до Мокре горе

• Београд – Палеж (Обреновац) - Шабац до Лознице

Ове четири главне линије биле су међусобно повезане на следећи начин :

А)1. и 2. линија: из Колара у Смедерево за Пожаревац; из Свилајнца за Баточину; из Јагодине преко Кривог Вира у Зајечар па у Неготин; из Шупељка за Алексинац у Бању па за Гургусовац (Књажевац).

Б) 2. и 5. линија: из Шупељка у Крушевац за Трстеник, па за Карановац (Краљево) и Чачак, из Карановца (Краљева) лево преко Студенице за Рашку.

8) 5. и 4. линија: из Палежа (Обреновца) преко Уба и Ваљева за Љубовију; из Ваљева у Брусницу; из Раче у Лозницу.

Г) Фетислам (Кладово) ће се повезивати преко Брзе Паланке на прву главну линију; Рача на Сави преко Шапца са четвртом линијом.

Осим Крушевице, Брзе Паланке, Кривог Вира, Трстеника и Студенице где ће се налазити само мензулане, сва остала горе наведена места имаће поште (поштанске експедиције) и мензулане (36. 2 / стр. 229)

Пошту ће преносити поштари, татари и курири. Сва службена и црквена кореспонденција је ослобођена плаћања поштарине.

Поштарина, за писма у унутрашњем саобраћају, обрачунаваће се по тежини без обзира на растојање до места испоруке. Где су мере за тежину биле:

1 драм = 3,2 грама и 1 ока = 1,280 грама – 400 драма је била | ока