Francuski romantičari i srpska narodna poezija

Ер коју „Морлаци“ слушају са сузама у очима, још нигде нештампана, сачувана само у усменим предавањима. У ствари, то је проста и доста невешта мистификација, израђена по податцима узетим из Фортиса, без много наликости и вредности. Довољно је само видети садржај, па бити на чисто са њеном оригиналношћу и „морлачким“ карактером. Перван (Регуап), вођа хиљаду хајдука, си- | шао је са висине Звониграда, опустошио кастелско поље, поробио лепе девојке на обалама Зрмање, и заузео замак Зешим (ен т). Двадесет и четири унука «СпалатинБега, при рађању сунца, гледају на замку две стотине одсечених глава, међу њима главу храброга Искара, сина Бегова, и у | тамници своју сестру, лепу Иску. Осамдесетогодишњи бег, са ханџаром за појасом и гуслама о рамену, долази под зидине замка и пева песму о славном Скендер „бегу, љубав према родној земљи, горчину "изгнаничкога леба, тужбалицу мола која личи на „тужбалицу великог белог | орла који лебди над морским жалом“ Хај-| дуци не разумеју ту чудну песму, и Бали као вукодлаци на празнику Освете, док, унуци ридају, а лепа Иска ломи своје беле %