Gajenje male dece

41

Крајеви ти треба да су толико дугачки да се могу укрстити на леђима и повратити до пупка, и ту их везати меканим пантљикама. Обични трбушни завоји нису ни у колико удесни, јер и код најмање непажње могу њиме мало више стегнути трбушчић, што је и сувише шкодљиво и смета правилном крвотоку. Треба овај завој лицем окренути трбушчићу, јер иначе шавови, ивице, могу жуљити трбушчић.

Сад би требало говорити о повијању само кад бих држала да је оно потребно у прво време — детињег живота: али ја не само да сматрам да је оно непотребно, него је излишно а у неким случајевима и сасвим шкодЉиво. У литератури су толико пута устајали против повијања, а много су пута понављали да је оно шкодљиво, да је главни узрок толиком умирању деце у првој години живота: Ове изјаве стручних људи нису помогле ни у колико; повијање је и даље остало у својој сили. Разгледајмо да ли је повијање запста шкодљиво, пи ако је шкодљиво, зашто матере и даље повијају своју децу и ако је толико писано против тога.

Кад дете повијају њега положе на леђа, истегну му право ручице и ножице, увијају га у пелене а за тим га повијају повојем тако, да оно никако не може променути положај ни ручица ни ножица, својих. Међутим сваки која је имао и најмање посла са децом зна, да деца ни на тренут не могу да буду мирна, Лако је објаснити ову појаву. Џравилном развићу мишића потребно је вежбање. то исто је потребно и нервима и костима целог детињег организма. У колико дете више вежба који мишић, у толико ће се он пре и боље развити. Лако се можемо уверити у истининост овога, кад упоредимо руку какве сељанке и какве госпођице. Ви ћете при таком упоређењу одма видети каква је грдна разлика између радне и нерадне мишице. Но можда ви читаоци налазите да пе-