Gajenje male dece

љикама пришивају се друге пантљике баш у порубу између крила и душечића : једне су пантљике пришивене с поља. а друге изнутра. Дете се метне леђима на средњу половину душечића или прави душечић, глава дође на горњи заокругљени део душечића (његова је дужина петина риФа); доњи део повраћа се горе и покрива ножице детета, за тим левим крилом покривају се груди и трбушчић детета, и пантљикама се учвршћује уздужни део тога крила са унутрашњом десном страном душечића; исто се тако по кривају груди и трбушчић пантљикама леве стране душечића. Средњи део душечића осим доњег краја треба да је мало уштиркан, али да овоне би дражило дете треба душечић покрити меканим фланелом. У таком душечићу можемо дете узимати у руке без икакве бајазни а међу тим оно може слободно кретати своје ручице н ножице. Но ма како да су згодни ови душечићи, опет их треба употребљавати само онда кад хоће дете у руке да се узме; кад дете лежи у својој постељи онда га треба оставити слободно. Дужину и њирину ових душечића треба мењати упоредо са растом детета. Оваких душечића ваља имати по неколико. Најбоље је кад су душечићи мало дужи и шири, јер се померањем пантљика може удеспти ширина и дужина како буде потребно.

Што се тиче постеље потпуно сам сагласна са Естерленом, који препорупује постељу у толико мекшу у кодико је дете млађе; за децу која сишу а нарочито која се зими роде препоручујем мекану перину коју у почетку друге године треба набити тврђе, а при крају друге године ваља душек напунџти длаком. Мати треба да спреми две перине и два јастучића, јер постељицу детињу треба износити на ваздух свака два дана, дакле треба имати замену Јастучић треба да је низак и колико је могуће мекши. Треба имати најмање две навлаке и 4 чаршавчића; постељно рубље треба мењати два пута дневно, и при том

и

"ои