Gajenje poljskih useva

147

Еад хоћеш да садиш, забоди садаљку у земљу до дашчице, извади је, положи на земљу, па онде гди допире друга дашчица, забоди опет у земљу, у јамицу пресадп стручак пресада, ево овако приправљена: Накупн по авлпји кокошије балеге, растопи је у воду (у каквој чинији) и помешај са мало земље, да буде као редка каша. У овој каши остави пресад барем три сата, онда однеси чинију са пресадом на купусњак, а понеси собом пепела или гипса у пра стучена. Еад усадиш стручак пресада у јамицу, попуни пепелом или гипсом. Оамо се каже, да у другом реду неваља садити купус узпоредо, него изменице то јест овако:

Да те се пресад брже и сигурније прими, зали га водом; ако је пак немаш, сади за кишом. Овако сађен купус, даће ти красни глава, јер ће боље суши одољевати —■ а то је главни узрок што код нас купус тако песто издаје. Питаће ко: Зашто се купус тако силно гноји и под јесен, и под зиму, и с’ пролећа и још да се сваки стручак на носе подгној, кад се сади? Та се ствар да лепо и јасно разјаснити. У крошњасте воћке тако далеко допиру жиле под земљом као и гране над земљом. Другчије је код купуса; код њега је глава врло велика и разастрта, а напротив жилице су скупљене, недопиру ни далеко ни дубоко, па опет треба купусу много ране, да може развити толико мноштво лишћа из којег му је главица састављена. Његове жилице немогу тражити те ране далеко ни дубоко; треба баш да је рана онде скупљена, где корен стоји, иначе му ништа не хасни. Ове је ово узрок, да се земља за купус неможе прегнојити, и ово Је једна од они редки трава, којима премноги гној нешкоди; шта више, ако непосадиш купус у земљу врло добро подгнојену и црнице пуну нећеш добити никако крупни главица. Еад гнојиш, пази каква ти је земља: ако је иловача и зато ладна, узми овчијег, коњског и