Gajenje poljskih useva

146

Пази да ти се кишнпца неслива у гнојишге, и да ти живад неразчепркају гној. Овим гнојем подгној с’ пролећа поље, и заорп га од прилжке 3 палца дубоко, онда, кад се купус сеје. Овако га остави, док се расад не пресади. . Прва је дакле потреба купусњаку добро узорана и подгнојена земља; друга: добро семе. „Еакво семе такав плод“ важи ж за купус. Од лоша семена ситне главице до века. Ако си дакле имао ситна купуса, а ти набави доброг семена од доброг бажтована или од поуздана семенара пнане ти бадава труд. Еад пак изведеш сам лепа купуса, а ти прееади корење најкрупније главице у добру земљу, а кад пм до године оцвате највеће гране, поодсецај остале, а највеће оетавп, пак у тим највећим гранама одсеци вршке; тако ће се сва снага скупити у остављеним маунама, те ћеш добити врло лепа и једнака семена. Еод нас се ради сасвим противно, остављају се сви цветови, да заметну семе. Овако се добцје више, али лоша семена, јер у корену нема доста силе, да се све семенке како ваља развнју и дозру. Пазљивим поступањем дотерали су Немци до тота, да имају купуса еолиео најкрупнија 63'ндева; једна толика главица даје толико ране колико 10 обинни ситни. Трећи главан посао је сађење; у том се много грепш. Обипно се сади купуе прегусто; јер се мудрује: „пим више насадим пресада, тии ћу више добити купусаА Да, оћеш, ал не глава, него само главичица и корења. Садити дакле треба врло редко. Ео је гледао леп купус, осведочио се је, да свака глава заузима наоколо 1 Vo стопу земље, дакле треба да буде једна глава од друте 3 стопе раздалеко; јер ако једна главица другу домахује, престаје се главичити. То исто важи и за салату, чим се стичу главице у мах прорашћује. Но како ћу ја знати баш за 3 стопе раздалеко садити пресад ? Томе има врло једностручно средство. Узми 3 стопе и 6 палаца дугачак штап;, срежи га за 2 палца са сваке стране, и натакни са сваке стране два палца далеко од краја по једну дрвену препрегу, п тако ћеш направити дрвену садаљку;