Gajenje poljskih useva

165

треба сваку леју 2 п по до 4 палца загрнути, и та се земља узима између бразда, која једну од друге раставља, и која ће расад сасвим поЕрити, тако да се из земље не види. Ово се зато чини, што се је искуством дознало, да се овако више и боље добива, оне црвене боје. Ероз ову насуту земљу пробијају у пролеће силне клице, које су за расад добре. Радња друге године. У пролеће друге године окопа се броћ само једанпут. Он сада тако брзо расте, да сву земљу покрије, и сав коров угуши. Месеца јулија и августа цвета броћ. У ово доба може се лист и цвет косити и служити марви за пићу. Ова рана може се, што се њене доброте тиче, ма са каквом детелином успоредити. Еупљење семена. Ео жели семена набавити, тај нека чека, докле год семе несазре, а то се дозна, кад му тоболац помодри. Онда цпму лагано подсеци, на сунцу осугаи, пак онда омлати. И ова слама може служити за рану, ал није баш тако добра. Семе ваља на сувом тавану у малим гомилицама држати и често га превртати, да се неуквари. Ако киша семену ненауди, то се може на сваком јутру 3 до 5 центи семена добити, а почем је семе готово као и сам корен скупо, то се онда и од семена лепа крајцара добива. Намерава ли ко и трећу годину броћ у земљи оставити, као што то на многим местима бива, то друга посла око њега нема, само што ће га у јесен друге године морати загрнути. Треће године може се опет ране и семена добити, овако се знатно тежина и вредност корена умножи, и према оно мало радње знатнији добитак бере. Вађење броћа. Начин како се броћ из земље вади, од велике је важности. То бива у јесен, и корен се или плугом изорава, или ашовом изкопава. Будући да се корен често до две стопе у земљу уврће, то га онда ашовом треба вадити. Плугом истина иде посао брже, ал треба 4 до 6 волова или коња, па се ипак не може тако дубоко изкопавати, да неби знатно броћа у земљизаостало. Грудве треба мотиеом излупати, а корење очишћено, у котарице смештати. Род њиве поглавито од тог зависи, да нимало корења у земљи неостане, што се из немарности лако догађа.