Gajenje poljskih useva

166

Броћ се вади на сувом времену и то што касније у јееен, кад је сасвим дорастао; јер му корење, почем му се липЉе покосило још знатније ојача. Ал није добро и одвећ касно га вадити, јер се онда тешко суши, а мразеви су му шкодљиви. Чпм се корење из земље извади, ваља стабљпке с’ њега одрезати и сушити ји на сунцу, а ако је киша, на каквом сувом месту, куд ветар промајава. Да се добро осуши, ваља га више пута преврнути, а суво је тек онда, кад се при превртању лако ломи. Сад га треба излупати на комаде од 1 до 1 и по палца дугачке. Еад је и ово свршено, онда га треба прорешетати, очистити од земље, оставити на суво место и држати га. Ро д. Из тога, што је до сад речено сљеди, да рад зависи: Како је земља дубоко разтрошена да корен дубље иде и боље напредује. Еако се земља гноји, да растењу бољу снагу и рану даде. Еакво је ово поднебије, нарочито имали прораст доста влаге да добро изникне, и да се боље развије. Како је обделавано, јели својски плевљено п окопавано, да боље растити може; и на послетку како се из земље вадп. По размеру како се на све ово пазило, н каква је зешља, даваће јутро, од 1600D фати 20 до 30 центи двогодишњег, или 30 —40 центи трогодишњег броћа; а цента сувог броћа купује се по једно 2 фр. Ако се дакле прорачуна доходак од оног рода прве године, затпм рана и семе од друге п треће годнне; чо је онда сасвпм очевидно, да је сејање броћа понајкористнпја ратарска струка. ОСОБЕНОСТН. Постоји само једина врста. в о л е с т п. f Броћ не подлеже до данас никаковим болестима; а НЕПРПЈАТЕЉА нема.