Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

Малу Азију, дак оу Грци своје избегле рународнике на'Сељевали по равнима ниских котлина.

Према сеаеру, граница Југославије је континентапна и свстоји се из краКег алписког и дужег панрнског дела. На овој страни ЈугославиЈа :је мањим далом ал* писка земља, а знатно веКим панонска континентално-степска звмља, УтицаЈи, коЈи долазе са овв стра-Iна, продиру нарочито долинама према Југу; ти св утицаЈи умногом заустављају пред високим планинским пречагама, које се дижу изнад изворишта рвка Врбаса, Боснв и Дрине, док да/ве продиру уз долину Моравв. Као културни, ови утицаји са севера нарочито су ојачали од почетка деветнавстог века. У то св доба извршила смена културних утицајЈа: док су раниЈе нашв области биле оријентисане према залрду, оне се отвда према северу.

Са сегвара оу сем културних, продиргши и завојег вгчки утицаји. Тако, |напри|мер, у долинама Босне и Врбаса поотоје старе терђаве кбЈе оу подитнуте да би спречиле продирање Утароке. Доцнцје су с те стране продирале АустриЈа и Аустро-Утарска, али је продирањв са севера довело до наронито тешких последица, када је Немачкз, развивши јако своЈу индустрију, предузела да најкраКим путе(м Тј. моравско-вардарском долином прздре у Средоземну Област, и даље у монсунске пределе Југоистомне Азије.

На алпкској стрвни Југослаеије, севарно од ввнца Караванки, одржало се, <и поред Јаких валова гер/лализацијв, словеначко становништво. Свесно сврји!х битних особина, оно тежи да створи бол=е погодбе у ко(јима Кв негоеати своЈу нзродност.

Најзад, ив истоку, према валиком доње-дунавском басену, карпагтоки плаиински лук претставља велику препрекзу за сзобраКзјне везе са областимв на истоку. Те су везе до сада одржаване једино Дунавом, али је ради тотв требало извести ввлике радове. Међутим, и поред тих радова, саобраКај Дунавом се прекидв зими због леда а у позно лето због ниског стања воде

21