Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

22

и уопште |»в можв послужити одржавању живљих и >ачих веза са областима на истоку. Да би те везв о!]зчале, почала са градити железница од Београда према истоку. Она је довршена до Кучева и даље Ке се продужити до доњаг Дунава и спојжм са жалезничком мрежом у Румунији и у Совјетском Савезу. То Ке бити ~желазница 45-ог упоредника". НиЈе потребно, разуме се, говорити какве Те све користи она донати иашој замљи.

ЛвжеКи у јупоисточној Европи, Југославија се састоји на крајева, који су карактеристични за таЈ део нашег конгтинента. Ти су краЦЈвви: средоземни, високопланински и умерено-ко(нтинвнтални.

У средоземним приморским краЈевима Југославије морска обала ја дуга и развијена, клима и биљни свет су средоземних особима и у људском животу су приморски утица;и врло осетни. Они продиру и у унутрашњост кспна, само слзбиЈе и мање са запада а Јзче и виша с Југа. Високи планински краЈеви ЈуголааиЈе слични су алпиоким. Њихови облици земљишта, климатске прилике, биљни покривач и људски живот имаЈу углзвном алписка карактере, ТреКи краЈеви, умерено-континентални, захватаЈу највеЈпИ простор и имају најве-Ки значаЈ. То су области средњих планина, побрђа и просторвих равни. У њима је клима контНнентална, биљни свет лиотопадан, а људски живот континенталног и отепског типа и, под најновијим културним утицаЈима, врло развИ|Јен, Ови краЈеви, тако разлиЦних природних и привредних особина, одре-ђени оу да се привредно и саобраКаЈно допуњуЈу. Због тога Југославиlја претотавља целину вишег реда.

За општи развој Југославије од великог Је зиачаЈа чињеница, што она лежи на раскршКу два врло значаЈна пута: Један од њих води од запада ка истоку, а др'уги од севера ка Југу. Изложена тако разноврсним утицајима, ЈугославиЈа Кв примати оне ушицаје, који служе њеном спштем напретку и уздизању, а опираКв ов оним утицајима ко!Ји су штетни.