Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

26

често ллењали свој сблик. Поред тота нвпрвотНно -оу се вршкле промене у орга«скСlМ свету који се у току времена развијао у све саврше(:нијв и савршеније претстзвнике, На површини замље стварале су се у више мзхоеа мнеге планине, често врло виоаке и велимог прсг сгранства и (нестауало их је. Појачавао се и отишазао безброј пута вулкански рад и вршени су покрети усиЈане магме у унутрашњости земљине коре у велики!м рзамврама. Ледени ггакривачи из ползрних облести пружали оу се у више мзхоеа ка полутеру и до оних области у којима данзс влада топла клима, и пс.влачкли су се кз тих области.

Тако Је, напр., некадашњи велики СредоаамЈнн океан захватао дуже времена највеКи део дангшњих Алпа, а у исто време и велики д©о територије нз,ше државе и простирао се далеко ка Истгоку преко румунске, бугароке и руске ра:внице.

Дзнас има веА тошгико мното прикупљених података о овим проме(.Нсма, што сту се вршиле у току земљиног развиТ,а, да се за сваки контннент, односно за сваки скеан и мсре знауЈу приближне границе и облкк, које су имОДи у поЈединим геолсшким периодама. Поред лтчогих других гтодатака КоЈи зз ово служе, највежниЈиl су на рззлиlчите начине сзчувани |Остаци и трагови некадашњих животиња и биљака које цу живеле у различита доба замљиног рззвиАз а данаа се налазе сахрањени у таложним стенама замљине коре. Ти остаци су дооад прикупље|:ни у сгромном броЈу у свим за>лљзма и чувају се у рззним музе)Ј,има и другим ндучннм установама. Читзве групе, радози, родови и врсте тих старих животиња и биљака нв постоуе данас јер су у току геолошких времена изу.мрле. Неке пак с.д њих оу у рамијим геолошким перисдама биле многобројне и арло распрострањенв, з данас ау сведе(не на незнатен 6ро(Ј врста, Бво два врло интересантнз примерз.

У данзшњим океанима, нгрочито у Тихом окезну, живи свега шест жјивотињских врста из рода Неутилус, једног главоношца сродног Сепији, код коЈегв Је тело